С а д р ж а ј:
Пред читаоцем је прва свеска Зборника Удружења драмских писаца Србије.
Зборник је публикација која јавности представља стваралаштво драмских писаца у нашој Републици.
Зборник није антологија; пре би се могло речи да се преко Зборника пружа поглед у стваралачке лабораторије савремених аутора.
Зборник, дакле, представља отворену радионицу драмских писаца.
Због тога се ова свеска не ослања на само једну естетику, поетику, правац или теорију драмског писања. Зборник жели да негује различитост израза.
Да видимо ту разноликост изблиза.
Радомир Путник
Миладин Шеварлић – Господин министар
Најстарији и, вероватно, најискуснији у групи овде представљених писаца, Миладин Шеварлић, јавља се комедијом Господин министар. Шеварлићев досадашњи опус није допуштао претпоставку да ће се овај писац упутити ка комедији с изразитим сатиричним инвективама; пре се могло поверовати да ће се Шеварлић и даље бавити разматрањем тема из националне историје или пак из подручја и реконструкције и декаденције грађанског сталежа. На ову мисао упућују нас драме које је Миладин Шеварлић до сада написао: Карађорђе, Змај од Србије, Пропаст царства српскога – баве се националном историјом, митологијом и митоманијом, а Смрт пуковника Кузмановића, Повратак Вука Алимпића и Црни Петар истражују граничне вредности понашања припадника грађанског друштва, или онога што је од њега остало. Писац је, међутим, начинио успели излет у други жанр и комедијом Господин министар обогатио своју драматургију. Свесно се ослањајући на неизбежну асоцијацију са знаменитим Нушићевим делом, Шеварлић већ насловом показује да жели да испита како функционише власт у малом месту. На окупу су представници власти: председник општине,шеф полиције, војни командант и игуман манастира, а нешто доцније придружиће им се
и представник опозиције. Писац слика типску ситуацију: очекује се долазак значајне личности – министра, који је потекао из те средине. Као какав Годо, или ревизор, министар је Шеварлићевој драми лакмус, катализатор који помаже да се открију нарави, амбиције, испреплетани лични интереси представника моћи, а уз све то још и јавашлук, лоповлук, каријеризам, шверц, непринципијелно понашање и много шта друго што је неизбежни пратилац бављења локалном политиком... >>> види поговор
Јелица Зупанц – Недовршена симфонија
У драми Недовршена симфонија Јелица Зупанц наставља да истражује судбине значајних жена које су обележиле ХХ век. Јелица Зупанц пише о Алми Малер-Гропијус; ова необична дама као да је инкринација женског принципа уопште. Било би одвећ поједностављено рећи да је само лепотом освојила све своје мушкарце: Малера, Гропијуса, Верфела, Кокошку... Сасвим је извесно да је поседовала врлине и својства по којима је била јединствена у своме времену. Али, од чега се састојала њена заводљивост, њена – да употребим и тај често коришћен појам када је реч о женама – фаталност којом је стицала моћ над мушкарцима који су још и уметници – изузев несрећног Холенштајнера, свештеника? Иза крхке, наизглед фриволне, кокетне Алмине спољашњости налази се, показује нам Јелица Зупанц, жена дубоко свесна своје особености. Алма Марија Шиндлер, кћи сликара пејзажисте Емила Јакоба Шиндлера и мале певачице Ане Бергер, Јеврејка, као да је састављена од неколико различитих особа. Једна од њих жели да влада мушкарцима, друга да им се потчини, трећа настоји да буде брижна мајка, четврта има уметничке склоности, пета прагматичне поступке спасавања живота пред надирућим фашизмом који осваја Аустрију; као у каквом калеидоскопу, Јелица Зупанц ствара сцене у којима се увек изнова приказује неко другачије Алмино лице. А сваки од тих ликова занимљив је и садржи све неопходне карактеристике за нијансирано сликање психолошких стања и промена у Алмином бићу... >>> види поговор
Владимир Ђурић Ђура – Гробље мачака
Мултимедијални уметник, Владимир Ђурић Ђура, написао је драму “за двоје глумаца и мачку” – Гробље мачака. Ђурић је пажљиви пратилац нових уметничких настојања; нека искуства других медија (стрипа, видеа) могу се срести у његовој драми, чак бих рекао да је због истраживања форме драма и
написана. У Гробљу мачака Ђурић се бави стереотипима градског фолклора, судбинама малог криминалца и водитељке специфичне телевизијске емисије Мрежасти снови. Поштујући иконографију криминалистичког жанра и доследно водећи драму по задатим принципима, Ђурић гради текст у коме можемо препознавати цитате и истовремено уживати у њиховом ироничном сенчењу. Писац је добро савладао начела постмодерне и уградио их у своје штиво, показујући да у рукама даровитог аутора свако начело има употребну вредност, као и своје лимите. Елем, Ђурић нам представља судбину несрећног Томе, кри- миналца по невољи, коме је “игру наместио” пријатељ. Тома је чамио у затвору, а подмукли друг приморао је Томину девојку да живи с њим, Љубивојем. После изласка с робије, Тома се свети мрскоме Љубивоју и испуњава дуг части. Налази своју девојку и њих двоје одлазе... >>> види поговор
Мирољуб Недовић Рики – Тамни вилајет (дум-дум анти басна)
Мирољуб Недовић – Рики, како сам вели, “глумац по рођењу, писац по опредељењу, редитељ по убеђењу”, успешан је драмски аутор. У драми Тамни вилајет испитује последице које је оставио недавни рат на просторима пређашње Југославије на психички живот људи. Недовић у три сегмента слика стања у којима су се нашли ратници. Иако су тројица бивших бораца, Љуба, Пиги и Крле, на различите начине осујећени ратом, њихова заједничка потресна и болна судбина је извесна. Они нису само физички хендикепирани (Пиги и Крле); далеко је погубнији њихов ментални распад. Недовић, нудећи три узрока, уопштава наше сазнање да деструкција личности започиње онога тренутка када се човек без своје воље измести из уобичајених животних оквира. Суочавање са силама зла у рату оставља трајне последице; повратак у мирнодопско стање, за Недовићеве ратнике, јесте продужавање агоније у којој су се обрели. Патологија је надјачала. Недовић пише економично, његови дијалози су кратки и спонтани, одражавају нервозу ликова драме. До суштине сваке приче долази се најкраћим путем у коме реплике делују синхроно с акцијом... >>> види поговор
Драгана Абрамовић – Јавор на шинама
Текст Драгане Абрамовић Јавор на шинама писан је за луткарску представу. У нас је мало писаца који умеју да пишу за луткарско позориште. Драгана Абрамовић већ годинама успешно пише за најмлађе гледаоце; њена поуздана рука у Јавору на шинама успоставља непосредну комуникацију с децом. Реч је, дакле, о драмском тексту који позива на маштање, на радост игре, а који није лишен неопходне васпитне димензије. Драгана Абрамовић пише о заљубљеном Јавору: ово лепо дрво заљубљено је у Кукавицу. Љубав је једнострана и неузвраћена; Кукавица само покаткад дође до Јавора из себичних разлога. Кукавица није научила да воли и та околност наводи трећег јунака игре, Тутутка, да се упусти у низ занимљивих путовања на којима ће од разних саговорника постепено сазнавати и откривати шта су то лепота пријатељства и љубав... >>> види поговор
Радомир Путник - П о г о в о р
- - о о О о о - -
Едиција Савремена српска драма КЊИГА 1
Издавачи: МУЗЕЈ ПОЗОРИШНЕ УМЕТНОСТИ СРБИЈЕ иУДРУЖЕЊЕ ДРАМСКИХ ПИСАЦА СРБИЈЕ 11000 Београд, Господар Јевремова 19
www.drama.org.rs
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Одговорни уредник, Миодраг Ђукић
Главни уредник, Александар Милосављевић
Редакција: Миладин Шеварлић, Жељко Хубач, Радомир Путник, Драган Томић, Драгана Абрамовић
Коректура - Жељко Хубач
Ликовно и техничко решење, Ново Чогурић
