ПРЕВОДИЛАЦ / TRANSLATOR

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ

Facebook


 
 

37. конкурс за оригинални драмски текст ПДФ Штампа Ел. пошта


konkurs


УДРУЖЕЊЕ ДРАМСКИХ ПИСАЦА СРБИЈЕ

расписује XXXVII јавни анонимни

КОНКУРС

за оригинални драмски текст

необјављен и неизведен
потписан шифром
(ауторство се доказује копијом текста).



Жири ће доделити награду Бранислав Нушић
и бронзану плакету Бен Акиба.

Радове слати у једном примерку искључиво поштом
најкасније до
30. септембра 2016. године на адресу:

Удружење драмских писаца Србије
Господар Јевремова 19, Београд 11000

Текстови се не враћају
.

 
Годишња скупштина УДПС ПДФ Штампа Ел. пошта


logo


31. марта 2016. одржана је редовна ГОДИШЊА  СКУПШТИНА Удружења драмских писаца Србије у просторијама Културно-просветне заједнице Србије. Скупштини су присуствовали бројни чланови Удружења, гости из јавног и културног живота, те представници медија.

Скупштину је отворио председник Миладин Шеварлић, уводним рефератом под насловом: КУЛТУРА СЕ ХРАНИ ПОЛИТИЧКИМ ЂУБРЕТОМ. Затим је драмској списатељици Горани Баланчевић уручена награда БРАНИСЛАВ НУШИЋ, коју је добила на традиционалном, годишњем конкурсу Удружења. Проф. др Бошко Сувајџић и књижевник Предраг Ци Богдановић примили су награду 
МИОДРАГ ЂУКИЋ, за допринос раду УДПС. Реферате су поднели и Живорад Ајдачић (КО УНИШТАВА СРПСКУ КУЛТУРУ) и Владимир Ђорђевић (O ПРОПАДАЊУ СРПСКЕ КУЛТУРЕ). 

Извештај о прошлогодишњем раду Удружења поднео је секретар, драмски писац Стојан Срдић. Скупштина је извештај једногласно прихватила. После дискусије, уследио је коктел и благопријатно дружење присутних уметника.


01

Бошко Сувајџић и Предраг Богдановић Ци, добитници награде МИОДРАГ ЂУКИЋ


02

Братислав Петковић, Горана Баланчевић - добитница награде БРАНИСЛАВ НУШИЋ, Миладин Шеварлић, Живорад Ајдачић


03

Миладин Шеварлић подноси уводни реферат


04

Предраг Богдановић Ци, др Рашко В. Јовановић,
др Бошко Сувајџић, мр Снежана Кутрички


05

Братислав Петковић, Живорад Ајдачић, Миладин Шеварлић, Биљана Остојић, Стојан Срдић


06

Чланови и гости Удружења

 
Саопштење Удружења ПДФ Штампа Ел. пошта


logo


Удружење драмских писаца Србије и редакција часописа „Драма“ су благовремено  затражили од Центра за културу у Пожаревцу као организатора позоришне манифестације „Глумачки сусрети Миливоје Живановић“ акредитацију за Милисава Миленковића који би пратио манифестацију и о томе писао за часопис „Драма“.

Међутим, Центар за културу у Пожаревцу није издао акредитацију и тек на накнадни позив нашег одговорног лица је дат одговор преко секретарице да нису заинтересовани за ту врсту извештавања.

Не само узгред него да подсетимо да је Милисав Миленковић драмски писац, члан председништва Удружења драмских писаца Србије и члан редакције часописа „Драма“, као и чињеницу да је један од покретача ове манифестације.

Одлука о одбијању ове акредитације представља флагрантни акт непрофесионалног односа и, вероватно, нетрпељивост према лицу за које је затражена акредитација.

Најмање што очекујемо је извињење за овај увредљив гест.


Удружење драмских писаца Србије
и редакција часописа „Драма“

 
Интервју недеље - Миладин Шеварлић ПДФ Штампа Ел. пошта


 

Миладин Шеварлић, српски драмски писац као гост Оливере Манојловић Штрбац у емисији Интервју недеље, радио Снага народа, 01. 03. 2016.

 
Парастос Браниславу Нушићу ПДФ Штампа Ел. пошта


20160119_121824


Удружење драмских писаца Србије организовало је, као и сваке године, на Богојављење (19. јануара) парастос Браниславу Нушићу, на дан његове смрти.
Чинодејствовао је протојереј-ставрофор др Димитрије Калезић, а том приликом је проглашена и добитница награде "Бранислав Нушић", на годишњем конкурсу за најбољу драму. Осим председника удружења, Миладина Шеварлића, скупу поштовалаца великог српског писца и патриоте обратила се и награђена ауторка Горана Баланчевић, и познати писац, публициста Рајко Ђурђевић, члан председништва Удружења.
Том приликом председник УДПС је рекао: "Данас, када на Богојављење 2016. године хоћемо да се сетимо Бранислава Ђ. Нушића, ми не мислимо само на "Госпођу министарку", "Народног посланика", Сумњиво лице"... Та "лица" су, дакако, и данас свуда око нас - али, толико грдна, криминогено-патолошки изобличена, да их ни сам Нушић, када би, чудом Божијим, ишетао из своје пирамиде, препознао не би. Згрожен и неутешан, видевши да је ђаво однео шалу, вратио би се откуда је и дошао, како би на миру могао да одсања своју вечност.
Данас су наше очи упрте у Босну и Херцеговину и Републику Српску у њој. Данас ћемо се сетити 1908. године, када је Империја (њихова имена се мењају, а злодела остају иста), када је, дакле, Империја отела ову српску земљу; сетићемо се Бранислава Нушића како, са постоља Кнежевог споменика на позоришном тргу говори мору окупљенога народа - са постоља споменика ономе кнезу Михаилу, који је сурово убијен јер је био бескомпромисни национални борац, а од кога је, у поимању српске "златне младежи", остао само надимак "коњ".


20160119_120530


"Браћо - узвикнуо је тада Нушић - непријатељ је пред вратима! Над нашим главама виси разбојнички мач! Аустрија се спрема да отме Босну и Херцеговину, а ми, Срби, нећемо, не можемо то да допустимо! Браћо, отаџбина је у опасности, зберимо се, здружимо се, загрлимо се и заједнички умримо за отаџбину!"
Сетићемо се чувених Нушићевих речи, које је изговорио сутрадан, када је, јашући на беломе коњу, закорачио на степениште министарства иностраних дела: "Није ово ни први ни последњи коњ који улази у министарство!"
"Био је то - сећаће се касније Нушић - први монстр-митинг у Београду. Ђаци су напустили школе, трговци су затворили радње, и све се то стекло на ономе тргу, који се показао тесан за такве манифестације."
"Чин анексије Босне и Херцеговине - написао је те исте 1908. године Јован Цвијић - убија веру у вредност међународних уговора, показује да су мале земље, као Србија и Црна Гора, не само економски скоро загушене, него и политички необезбеђене, чиме се на очевидан начин вређа принцип народности, јер се дефинитивно ставља под туђинску управу централни део српског народа. Обе српске државице морају се, поглавито војно и просветно, најживље спремати, одржавати националну енергију у завојеваним деловима српског народа и прву, иоле повољну, прилику употребити да расправљају српско питање."
Тако је говорио Јован Цвијић почетком прошлога века. Опасност која се тада надвила над српске земље ставила је велика национална питања изнад партијских подела, партијских трвења и партијских интереса. Тај удар изазвао је концентрацију националних снага и изазвао јачање национализма и националне солидарности. Српски народ је у том часу био уједињен солидарношћу са браћом преко Дрине - онако како ми данас нажалост нисмо - и после деценије страдања, ратова и патњи успео да их ослободи "милосрдног" насилничког загрљаја.


20160119_120605


Када ће и  да ли ће и нама успети такав подвиг? То ће можда доживети они млади Срби који нису напустили ово разорено српско огњиште, они млади Срби који у својим чистим срцима (опростите на патетици - то није знак недостатка свести о добром стилу, већ само знак поштовања), који, дакле, у својим чистим срцима носе завет предака, чије кости почивају на просторима од Крфа до Јасеновца.
Бранислав Нушић, око чије смо се вечне куће данас са пијететом окупили, био је један од најзнаменитијих и најчаснијих чувара тога завета. У име тога завета пао је и његов син јединац, у име тога завета оставио је Нушић потресно сведочанство, књигу која се зове "Деветсто петнаеста", а коју би ваљало да сваки млади Србин барем прелиста у предаху између "Великог брата", "Фарме" и "Парова".
Чекала је, дакле, једну деценију генерација тадашњих Срба да нестане границе на Дрини. Видеће се колико ће требати да се граница поново избрише. Извештај пише ко преживи!"

У Београду, на Богојављење 2016.

 
<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 5 6 Следећа > Крај >>

Страна 1 од 6

ПРЕПОРУКЕ

Банер