ПРЕВОДИЛАЦ

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ

Facebook

ЛИЦЕНЦА - LICENSE

Биографије, фотографије и непотписани текстови (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство - Делити под истим условима


Biographies, photos and unsigned articles (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International.

*НАПОМЕНА

За драме и ауторске чланке ауторска права имају аутори или носиоци права. Дозволу за објављивање, умножавање, извођење или друго јавно коришћење можете тражити директно од аутора или власника ауторског права. Податке о ауторима можете добити преко Удружења драмских писаца Србије, од техничког секретара удружења Биљане Остојић, преко ел. адресе: ОВДЕ



Савремена српска драма број 33 / 2007 ПДФ Штампа Ел. пошта

 

С а д р ж а ј

 


 

 

Светозар Влајковић - Море у лифту

Светозар ВлајковићСветозар Влајковић у драми Море у лифту, написаној пре неколико деценија, бави се сложеним мушко-женским односима два љубавна дуета. У занимљивом предговору, Влајковић описује време настанка драме и ток њене судбине; без сентименталности а са нескривеном аутоиронијом, Влајковић говори о времену у коме смо откривали светску позоришну авангарду не подлежући таутологији учених критичара и теоретичара постмодернизма који нам и данас неуморно објашњавају већ објашњено и усвајају већ усвојено. Вероватно се несвесно ослањајући на праузор – Јонескову Ћелаву певачицу – Влајковић својим љубавницима пре пружа упориште у осећању узајамног засићења нежношћу него у удробљавању и обесмишљавању језика. Ако је Јонеско помно пазио да му се у комаду не појави ни трун завичајних мотива, Влајковић инсистира на стандардима локалног начина живота и мотивима који условљавају понашање наше средње класе. У овоме комаду појављује се Влајковићев уморан и обезвољен јунак, кога ће писац потом проводити кроз своје романе у којима истражује психолошке валере односа жене и мучкарца које подједнако спајају и раздвајају љубавна осећања и мржња која из њих проистиче.  >>> види поговор

 

 


 

 

Миладин Шеварлић - О п т и м и с т - драма

Миладин ШеварлићУ драми Оптимист Миладин Шеварлић разрађује своју омиљену тему – статус повученог, па и интровертованог интелектуалца у времену у коме се губе сви морални критеријуми. Драмско збивање смештено је у 1977. годину, што ће рећи у не тако давну савременост. Разочарани јунак Миодраг Радовановић, историчар и некадашњи активиста, одлучује да се врати у прве редове елите, па и по цену прављења трулог компромиса са политичком номенклатуром. Свестан је Миодраг да су тада једино постојећом партијом овладали аривисти и скоројевићи, да више нема ни високих идеала ни политичке чистоте, да је настало време општег грабежа за уносним положајима, односно да је прокламовани идеал комунизма сада замењен суровим прагматизмом дневне политике, али жеља да се врати у центар моћи, да побољша лични и породични статус навешће га да пренебрегне сопствене етичке принципе и да се приклони свеопштем моралном расулу. Отуда се јавља његова очајничка потреба, да у финалу драме, скоро панично, објашњава супрузи Светлани, како наилазе боља времена, како ће се све у земљи поправити, како ће и они боље живети, односно, како ће тек сада бити цењене праве вредности... >>> види поговор

 

 


 

 

Мухарем Дурић - П и с т а

М. ДурићМухарем Дурић написао је драму Писта као својеврсну посвету невиним жртвама недавног рата. Дурићево штиво тече у неколико паралелних рукаваца којима се прате стања, размишљања и догађаји неколиких драмских лица. Али, иза тих слика појединачних судбина, назире се разливена, мутна и неухватљива сценографија и иконографија ратних дејстава. Другачије речено, све што нам Дурић износи као део појавности, личних или заједничких судбина,
налази се у некој релацији према рату који је свуда у окружењу и који ломи породице, најчешће оне немоћне јединке као што су деца. Мухарем Дурић је помно изградио слику света који се безнадно урушава, ослањајући се на детаље које пажљиво предочава у кратким секвенцама; пошто је понудио општу, обеспокојавајућу слику стања, Дурић започиње причу о Нику, јунаку драме, и његовој великој љубави, Еви. Све се велике љубави трагично завршавају, па се и ова о којој пише Дурић окончава Евином смру због опаке болести. Тиме писац жели да нас подсети да
подједнако зависимо и од оних општих, заједничких ситуација и од интимних, личних доживљаја који – тек испреплетани и узајамно повезани – творе наше животе... >>> види поговор

 

 


 

 

Слободан Жикић - Братско Војевање - трагокомедија из новије историје

Сл. ЖикићСлободан Жикић комад Братско војевање започиње у жанру комедије а завршава га као трагедију. Реч је о драмском штиву које се заснива на збивањима из не тако далеке прошлости, на догађајима везаним за распад Југославије. До сада створена временска дистанца, као и наше невољно стечено искуство, пружају читаоцу ове драме могућност да – не само препознају ситуације – већ и “учитају” своја тумачења тих истих ситуација. Јунаку драме Боривоју, официру ЈНА, руши се свет када у Словенији започиње напад на војску; тај Боривојев свет, вели Жикић, начињен је од демагошких парола и партијске фразеологије. На путу сазнања и трпљења којим Боривоје мора да прође, да би се личном патњом искупио за површност којом је прихватао живот, драмски јунак схвата да се егзистенција породице не састоји од идеолошких флоскула, да су и он и читава његова ужа и шира породица постали колатерална штета политичког слепила и неспособности врха армије којој је посветио радни век... >>> види поговор

 

 


 

 

Зоран Стефановић - Словенски Орфеј - обредни случај

Зоран СтефановићЗоран Стефановић се драмом Словенски Орфеј враћа у подручје блиско драмским писцима, што ће рећи посеже за реинтерпретацијом античких митова. У новијој историји српске драме матрицу митова – грчких, римских или средњовековних – понајвише су користили Велимир Лукић и Јован Христић у време када је једино било могућно алузијом говорити о савременом добу. Зоран Стефановић не користи мит о Орфеју као његови претходници, већ настоји да успостави ново тумачење митолошке грађе и да у њеним оквирима изгради нове, другачије односе међу драмским јунацима. Све то писац чини користећи тековине постмодерне, слободно и лежерно се служећи анахронизмима, иронијом и гротеском као основним драматуршким оруђем. Ако су се људи променили и постали гори него у митској прошлости, ни богови нису постали ништа бољи ни честитији, па се вечита борба за превласт на Олимпу наставља свом жестином којом се могу мрзети рођена браћа – Дионис и Аполон – док је Орфеј личност која се непрекидно налази у процепу између туђих амбиција и сопствене недоречености која произилази из његове људске несавршености... >>> види поговор

 

 


 

 

Федор Шили - Козји гроб

Федор ШилиМлади драмски писац Федор Шили написао је жестоку драму о љубави и мржњи и сместио ју је у врањански дијалекат и, разуме се, одговарајуће сеоско окружење. Сви Шилијеви драмски јунаци – Живановићи, Савићи, Голубовићи – као да су потомци Вучетића које је на сцену довела Милица Новковић пре тридесетак година. У међувремену су ојачали у мржњи која их изједа споља и изнутра и која је постала једини смисао њихових примитивних живота. У Шилијевој драми Козји гроб мржња је основни мотив-покретач свих дела и недела, прерастајући у неки наказни облик животне филозофије. Али, када нас увери да је постојање такве мржње сасвим могућно и са становишта истине већине драмских јунака сасвим оправдано, Федор Шили нуди ваљано припремљен преокрет којим доказује да је од мржње јача љубав која се рађа из поштовања. Љубав ће успети да надвлада мржњу уз цену жртава које се морају поднети, да би се обезбедила изгледнија будућност невином детету, као и његовим родитељима који ће узајамном љубави окајати грехе почињене у прошлости... >>> види поговор

 

 


 

Радомир Путник - П о г о в о р

 


- - о о О о о - -


 

 

Едиција Савремена српска драма КЊИГА 33


Издавачи: УДРУЖЕЊЕ ДРАМСКИХ ПИСАЦА СРБИЈЕ, 11000 Београд, Господар Јевремова 19 и ПОЗОРИШТЕ “МОДЕРНА ГАРАЖА”, Мајке Јевросиме 30

www.drama.org.rs

Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели

За издаваче: Миодраг Ђукић и Братислав Петковић

Одговорни уредник, Миодраг Ђукић

Главни уредник, Момчило Ковачевић

Извршни уредник, Недељко Бодирога

Редакција: Миладин Шеварлић, Бошко Сувајџић, Снежана Кутрички, Милан Миња Обрадовић, др Едуард Дајч, Радомир Путник

Коректура - Редакција

Ликовно и техничко решење, Ново Чогурић

Припрема за штампу, Светозар Станкић

Штампа и повез: “ГРАФОРЕКЛАМ”, Параћин

Штампање завршено децембра 2008.

Тираж: 300 примерака

Share/Save/Bookmark
 

ПРЕПОРУКЕ

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер