С а д р ж а ј
Др Едуард А. Дајч - Еврипидова Ипсипила
На почетку избора драма које доноси тридесет седма свеска едиције Савремена српска драма, с пуним правом стоји Еврипидова Ипсипила Едуарда Дајча. Дајч је дело превео, реконструисао, написао предговор и коментаре. У предговору, Едуард Дајч објашњава разлоге са којих се латио јединственог подухвата – реконструкције Еврипидове драме за коју се до недавно веровало да је изгубљена. Дајући исцрпне податке о налажењу фрагмената Еврипидовог рукописа, Едуард Дајч нам индиректно говори и о своме угледу који ужива у кругу европских хелениста и о части коју је сасвим заслужено добио, да на српски преведе ову трагедију. Подстицај хвале вредан навео је Едуарда Дајча да уложи напор и напише недостајуће делове трагедије; у том подухвату наш писац показао је несумњиви таленат да у свему одговори тешкој обавези, па је његова реконструкција Ипсипиле далеко надмашила технички део задатка и постала аутентично песничко штиво, писано у хексаметру, које је доиста немогуће разликовати од изворника. Тиме је Дајч на импресиван начин реконструисао Еврипидов текст и обогатио хеленистичку науку... >>> види поговор
Зоран О. Ђикић – И медведи су људи
У драми И медведи су људи Зоран О. Ђикић приказује нам шта се догађа са породицом пошто се распала. Игром или иронијом судбине, на окупу су Отац, Мајка, Милан и Филип, дакако, родитељи и одрасли синови. Родитељи су се развели, њихова веза распала се давно пре развода брака. Сада треба још поделити оно што је преостало: покућство, стан и успомене. Ни то се не може учинити без спомињања извесних прљавштина, али велике мржње више нема. Она је уступила место узајамној равнодушности, барем када је реч о родитељима. За њих нема наде, нити је они траже; свесни да су упропастили сопствене животе, сада полако схватају да су уништили и животе својих синова. Старији, Милан, и даље је студент иако је прешао тридесету годину, док је млађи, Филип, нарушеног здравља. Његови тикови и паничан страх, сасвим је извесно, психогеног су порекла као и његов маничан страх од прљавштине. Без икаквих амбиција, без довршеног школовања, баз икаквог заната, синови су већ на почетку живота доведени до статуса губитника; губитници, међутим, каткад могу да се преобрате, да покажу вољу и снагу да промене своју негативну позицију. Код Ђикића таква се могућност не назире, па ће Милан и Филип ући у колону безначајних, ником потребних људи који не знају шта би са својим животима, чак и под претпоставком да знају шта неће...
Стојан Срдић – Стоје времена
Текст Стојана Срди'а Стоје времена враћа нас у прошлост која никако не може да се заврши и која се сваких неколико деценија, нажалост, обнавља. Реч је, разуме се, о међуетничкој мржњи која је постала сама себи смисао и која подстицаје за опстанак и даље трајање сама производи. Срдић драмско збивање смешта у минуло време и географски простор Босне. Временски распон обухвата три упоришта: други светски рат (1941-1945), националистичко-шовинистичко буђење (1972) и епилог у доба распада Југославије (1992). Описујући судбину драмског јунака Јанка, Срдић драму започиње сликом усташког покоља Јанкове породице и шовинистичком мржњом према српском живљу Јанковог комшије Мујаге. Мржња се преноси са колена на колено, да би нови замах стекла када Есад, муж Јанкове кћерке Мике, убија остарелог Јанка. Есадов син Михајло трагајући за сопственим коренима, приморава мајку да му исприча истину о прецима и када је сазна бива огорчен колико бесмисленошћу саме међунационалне мржње, толико и неспремношћу да се зло које нас је завадило превазиђе...
Славен Р. Радовановић – Растков пут
Прозни писац и филмски сценариста Славен Р. Радовановић написао је комад Растков пут намењен дечјој публици. Ово дело плени чистотом и простосрдачношћу лика младог Растка, још дечака, који и у својим младим годинама најављује промишљање живота и несвакидашњу мудрост. Славен Р. Радовановић у овом “игросказу” слика ранохришћански период у Србији, доба када су се елементи словенских митова стапали са хришћанством и када су, у складу и садејству, наставили да живе заједно, творећи посебне одлике својствене само српској православној цркви. Радовановић као искусан писац, вештом руком уводи у причу о Растку и Хромога Вука, и Баба Јагу и Бадњак, храстово дрво и још сијасет других ликова из предања, дајући им драмску функцију, чиме, у ствари, нуди читаоцу и гледаоцу могућност препознавања митске матрице у савременој драми. Код Славена Р. Радовановића важно место заузима група младих племића и племкиња, Расткових рођака; мушкарци су већ обузети витешким забавама припремајући се да временом преузму и витешке одговорности. Супротстављајући витешкој самоуверености трапавост простог дечака Медоја, писац ствара комичке слике прожете неопходном педагошком поуком која се мора упутити најмлађим гледаоцима...
Драган Коларевић – Суочавање са прошлошћу
Драган Коларевић аутор је драмског памфлета Суочавање са прошлошћу који носи поднаслов “бескрајна виртуелна пародија у III чина са зачином”. О памфлету као легитимном књижевном облику већ је било речи на овим страницама. Подсетићемо читаоца да је “памфлет увредљив спис којим се напада нека личност, или јавна акција, да би се дисквалификовао или онемогућио неки актуелни политички, социјални, религиозни или књижевни подухват у друштву”.*
Овога пута, Драган Коларевић ослонио се на сатиричан исказ близак травестији, да би суочио помодно идеолошко кокетовање једне групе политичких личности са изворним становиштем о неговању националне посебности за које се залагао један од најзначајнијих српских умова, Михајло Пупин. Коларевић користи “технику деградације који се описује и чија се природа открива у њеној унутрашњој изобличености. Поступак деградације сатиричар врши увиек у име неких етичких норми које супротставља том деградираном предмету. Али сви ти поступци сатири дају, пре свега, могућност изражавања горких сазнања о животу, деформацијама у друштвеним, политичким и моралним испољавањима човекове природе, и способности разобличавања сила ништавности, глупости, безумља, лажи, порока и таштине.
* Речник књижевних термина, Београд, 1992, 562.
Радомир Путник – П о г о в о р
Едиција Савремена српска драма КЊИГА 37
Издавачи: УДРУЖЕЊЕ ДРАМСКИХ ПИСАЦА СРБИЈЕ, 11000 Београд, Господар Јевремова 19 и ПОЗОРИШТЕ “МОДЕРНА ГАРАЖА”, Мајке Јевросиме 30
www.drama.org.rs
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
За издаваче: Миодраг Ђукић и Братислав Петковић
Одговорни уредник, Миодраг Ђукић
Главни уредник, Момчило Ковачевић
Извршни уредник, Недељко Бодирога
Редакција: Миладин Шеварлић, Бошко Сувајџић, Снежана Кутрички, Милан Миња Обрадовић, др Едуард Дајч, Радомир Путник
Коректура - Редакција
Ликовно и техничко решење, Ново Чогурић
Припрема за штампу, Светозар Станкић
ISBN 978–86–85501–24-1
Штампа и повез: “ГРАФОРЕКЛАМ”, Параћин
Штампање завршено марта 2009.
Тираж: 300 примерака
