С а д р ж а ј
Миодраг Ђукић - Мајстори
Миодраг Ђукић написао је камерну драму Мајстори и даље продубљујући и рашчлањавајући идеју којом се бави у својој списатељској лабораторији. Реч је о критици зла које се испољава преко свих облика насилништва. Миодраг Ђукић је одавно спознао да се појавни облици насилништва разликују, али да је њихов циљ увек исти – успостављање контроле над
другим зарад остваривања неког интереса. У драми Мајстори, писац слика микрозаједницу која је оформљена ради преваре; љубавници Тара и Јанко (Јан) смислили су план да опљачкају времешног господина Богдана Терзића. По томе плану, Тара ће се без отпора предати Богдановом шарму, да би му, потом Јанка представила као свог брата... Како се види, Ђукић у овоме комаду саставља једноставну линију драмске приче која почива на стереотипима криминалистичког жанра. Али, Миодраг Ђукић користи матрицу трилера да би омогућио своме јунаку Богдану Терзићу да дефинише односе у свету, човека према другим људима и човека према Богу. Ако нам поједине Богданове реченице покаткад зазвуче као морална проповед, ако нам његове мисли заличе на дефиниције које су нам блиске или прихватљиве, ако смо спремни да разумемо део Терзићевих максима и да се приклонимо његовом цинизму, писац Ђукић ће нас у томе науму спречити, подсећајући нас на аморалност свога јунака. Јер, Богдан Терзић је
професионални убица, биће које је лишено скрупула и осећања. Терзићев обрачун с Таром и Јанком није изазван начелним питањима, већ је последица колико личне толико и породичне угрожености. На овај начин Ђукић, као писац с изразитим смислом за морално посредовање, жели да нас опомене, да нас упозори да је свет у коме живимо лишен духовне садржине, те да смо сви уплетени у ланац насиља коме нема краја... >>> види поговор
Миладин Шеварлић - У рукама отаџбине
Дело Миладина Шеварлића У рукама отаџбине говори о прагматизму који почива иза сваке велике идеје, било да она припада политици или религији. Овај позоришни комад припада реду историјских драма које заузимају значајно место у досадашњем опусу овога писца. Шеварлић је драмско збивање сместио у Гранаду о концу петнаестога века. Европа се налази на прагу препорода, а католичка црква пред нужним променама. У књигама смо прочитали да је Шпанија била најконзервативнија земља тога доба, па је сасвим разумљиво што је Миладин Шеварлић одабрао репрезентативну Гранаду за место на коме се сукобљавају не само људи са својим малим и себичним интересима, већ и велике и важне идеје о човековој слободи мишљења, праву на остварење хуманистичких начела, слободи избора, и друге. У средишту Шеварлићеве пажње налази се слободни мислилац, племић Мигел де Салинас, биће које је посвећено племенитим тежњама које обухватају и слободу делања и право на другачије мишљење од већинског. Салинас и у сопственом животу демонстрира то право на различитост тиме што живи у неформалној вези са лепом Маријом де Тормес. Претњу Гранади доноси кардинал Циснерос, инквизитор који је – како и доликује инквизитору – образац догматизма и једноумља. Циснерос треба да покори Гранаду, да староседеоце што пре преобрати у одане вернике и да, разуме се, покажњава јеретике али и све оне који одбијају да се покоре његовој власти...
>>> види поговор
Мухарем Дурић - Булоњска шума
Булоњска шума Мухарема Дурића доноси нову интерпретацију мита о Хасанагиници; писац је желео да види како функционише повест о патријархалној и оданој супрузи која због стида није могла да обиђе рањеног јој супруга, ако догађаје постави у другачију иконографију. Речено – учињено. Сада је Хасанага Бизнисмен Хари, Хасанагиница је стекла ново име и зове се Хана, њен брат је Дон, такође човек који се бави сумњивим пословима, а Имотски кадија је Фред, тајкун. Рањеног Харија Хана не обилази, па јој он, срдит, налаже да га не чека у кући. Знајући његову пргаву нарав, Хана одлази, а њен брат Дон планира да је уда за криминалца Фреда. Хана је, без обзира на окружење које се састоји од протува различитих габарита, задржала патријархалну снебивљивост и стид и приморана је да прихвата одлуке својих мушкараца – што мужа, што брата. И њој ће, као некада Хасанагиници, препући срце када се буде опраштала од најмлађег детета...
>>> види поговор
Драгољуб Драган Томић - Портир
Драган Томић јавља се комадом Портир. Дела овога писца увек су уроњена у нашу непреврелу стварност, па се и драма Портир бави транзиционом Србијом у којој се предузећа продају будзашто купцима који су капитал стекли незаконитим путем, а радници добијају отказе. Уосталом, сведоци смо да се свакога дана у медијима износи барем један пример приватизације криминогеног типа. Томић нас уводи у портирницу једне фабрике којој прети злехуда судбина да падне у руке похлепног тајкуна, да би нам из визуре портира Петра Ђорђевића – који је отпуштени новинар одан пређашњем режиму – показао како се социјална и политичка проблематика савремене Србије преваљује на леђа недужних радника. Да би се ситуација још чвршће заплела, писац нам открива да су актери драме, портир, његова супруга (која се не појављује), садашњи директор Никола, шефица рачуноводства Јагода, као и њен некадашњи супруг а сада богаташ Мијат Илић (који се такође не појављује, али као какав Протопопов у Чеховљеве Три сестре свима мрси конце) у вишеструким љубавним и прељубничким односима, што додатно отежава већ ионако затегнуту ситуацију. Групи јунака припада и Рајко, предузетник и Ром, који се повремено појави, донесе или информацију или дезинформацију, још више замути прилике и оде. Најзад, у колоплету је и Неда, председник синдикалне организације... >>> види поговор
Бошко Сувајџић - Голубачка мушица
Док читате драму Бошка Сувајџића Голубачка мушица, имате неодољив утисак да је овај писац, припремајући се данапише своју театарску параболу, проучио теоријски спис Жан-Луја Бесона и прихватио да практично примени постулате постдрамског позоришта. У Сувајyићевом комаду сусрећете све елементе постдрамског театра које Бесон наводи, а наћи ћете и оне којих се теоретичар није досетио. У Сувајџићевом комаду који се догађа у временском распону од 1945. до 1999. године, с почетном сценом у Берлину а наредним у Голупцу на Дунаву, појављује се галерија ликова који трагају за открићем тајне; а тајна не би била тајна када бисмо је открили, па се и Сувајџићеви драмски јунаци налазе у недоумици коју неће успети да разреше. Сам процес трагања писцу Сувајџићу омогућава да лаком руком у сценарио комедије уведе све конститутивне елементе постдрамског позоришта, од музике, ритуалне игре, мистичности и паномиме, до визуелних ефеката, светлосних снопова, виртуелних слика и пиротехничких средстава. Али, да Сувајџић није читао Бесона доказује чињеница да наш аутор конзистентно води и развија текст драме, да је изградио целовите ликове који имају и мотивацију и биографије, да је развијао подручје емоција код јунакиња, те да је, напослетку, довршио комедију која успешно функционише на свим плановима. Комедија Голубачка мушица доноси нам непосредан доказ да је уметничко дело увек садржајније и потпуније од теорије која га објашњава.
Стамен Миловановић - Удовичко коло
Стамен Миловановић у драми Удовичко коло исписује странице посвећене српској прошлости. Реч је о збивањима у Топличком крају 1917. године, за време бугарске окупације јужног дела Србије. Миловановић исписује хронику догађаја и страдалништва, патњи и самопрегора, исхитрености и херојства као и традиционалне српске неслоге. У Миловановићевој драми наизменично се предочавају ситуације у команди бугарске војске и догађаја међу српским живљем. С једне стране гледамо осионе и бахате окупаторе међу којима има и изузетака - официра који рат схватају на витешки начин – како спроводе политику асимиловања српског народа средствима принуде и силе. С друге стране видимо след развоја српско-српских неслагања око циљева ратовања и метода које у рату треба применити. Писац преко драмског јунака Косте Пећанца, који представља српску високу власт, исказује резигнацију војног старешине који не успева да сузбије самовољу локалних вођа и њихове сујете... >>> види поговор
Радомир Путник - П о г о в о р
Едиција Савремена српска драма КЊИГА 41
Издавачи: УДРУЖЕЊЕ ДРАМСКИХ ПИСАЦА СРБИЈЕ, 11000 Београд, Господар Јевремова 19 и ПОЗОРИШТЕ “МОДЕРНА ГАРАЖА”, Мајке Јевросиме 30
www.drama.org.rs
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
За издаваче: Миодраг Ђукић и Братислав Петковић
Одговорни уредник, Миодраг Ђукић
Главни уредник, Момчило Ковачевић
Извршни уредник, Недељко Бодирога
Редакција: Миладин Шеварлић, Бошко Сувајџић, Снежана Кутрички, др Едуард Дајч, Радомир Путник
Коректура - Редакција
Ликовно и техничко решење, Ново Чогурић
Припрема за штампу, Светозар Станкић
ИСБН 978–86–85501–31–9
Штампа и повез: “ГРАФОРЕКЛАМ”, Параћин
Штампање завршено марта 2010.
Тираж: 300 примерака
