ПРЕВОДИЛАЦ

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ

Facebook

ЛИЦЕНЦА - LICENSE

Биографије, фотографије и непотписани текстови (осим ако другачије није назначено) су под лиценцом Creative Commons: Ауторство - Делити под истим условима


Biographies, photos and unsigned articles (unless otherwise noted) are licensed under Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International.

*НАПОМЕНА

За драме и ауторске чланке ауторска права имају аутори или носиоци права. Дозволу за објављивање, умножавање, извођење или друго јавно коришћење можете тражити директно од аутора или власника ауторског права. Податке о ауторима можете добити преко Удружења драмских писаца Србије, од техничког секретара удружења Биљане Остојић, преко ел. адресе: ОВДЕ



Савремена српска драма број 22 / 2005 ПДФ Штампа Ел. пошта

 

С а д р ж а ј:

 


 

Новица Савић - Овде нема лопова - драма

Новица СавићДрама Овде нема лопова Новице Савића представља вешто, али непретенциозно испричану драмску причу о судбини савременог антихероја, чији се живот налази у процепу између трпљења и наде да му се, још увек, може десити нешто што ће његово злехудо трајање осветлити трачком лепоте и љубави.
Аутор минуциозним, суптилним средствима гради психологију ликова, градећи, поступно, исто тако, интензитет драмске радње - све до финалног сукоба и неочекиваног, али сасвим уверљивог обрта, на крају. Драма је исписана сигурном руком писца који се клони баналности и експлицитности, аутора који влада драматуршком вештином и који успева да у своју причу угради дискретни, али, зато, не мање емоционални набој, те да нам, са несумњивом уверљивошћу, предочи суморну слику света у којем живимо.

 

 


 

Миодраг Илић - Машина за терор - драма у три чина

Миодраг ИлићМиодраг Илић аутор је многих драмских дела писаних на традицији тзв. добро скројених гражанских комада, са развијеном, комплексном радњом, прецизно постављеним ликовима разрађене психологије и сложених међусобних односа. Међу такве комаде може се убројати и његова драма Машина за терор. На фону друштвене драме која рашчлањује лицемерје и цинизам високо развијеног, цивилизованог света што прописује правила игре остатку планете, одвија се интимна драма у породици угледног западног индустријалца Адама Креба. Његова ћерка, Барбара, побуниће се противу очевог света лишеног љубави и искрености и завршиће као члан терористичке организације. Но, и међу тим побуњеним младим људима, који жртвују своје животе за визију бољег и праведнијег света, није све као што на први поглед изгледа. И тамо ће се наћи издајници и доушници, плаћене убице и сарадници полиције - тако да ће дијалектика великог механизма власти и манипулације још једном тријумфовати, и све ће поново бити на свом месту у овоме “најбољем од свих светова”, с тим што ће неколико невештих и неснађених својим животима платити илузију да се суштина ствари може променити, па, између осталих, и Барбара, Кребова кћи.

 

 


 

Предраг Перишић - 2 0 2 4  - весела драмска игра у једном делу

Предраг ПеришићДело Предрага Перишића представља својеврсну футуролошку пројекцију. Временски је лоцирано у 2024. годину, уочи хипотетичког референдума који треба да одлучи о приступању Србије Европској унији, односно, лоцирана је у хипотетичку будућност у којој се не дешава ништа ново, сем да смо, још увек, на свом “дугом путовању у Јевропу”, које има свој далеки почетак, али, чини се, нема краја. Драмско збивање смештено је у лудницу, јер, та “путујућа Србија” и није ништа друго до својеврсна лудница у којој се развијају и одвијају судбине српских, колико трагичних, толико и бесмислених “јунака”.
Млади лекар, тонући све дубље у мрачне светове својих пацијената, продужава боравак у лудници све више и више - тако да, на крају, и сам завршава као пацијент, међу онима чије је судбине са толико оптимизма желео да измени. Круг је затворен, излаза нема, брод лудака наставља своје дуго путовње у Јеворпу. Перишићева драма представља сасвим конзистентну глобалу метафору, са богато профилисаним ликовима, са обиљем карактера и њихових судбина - датих, колико са озбиљним психолошким помирањем, толико и са ироничном дистанцом, што слику чини пластичнијом а увид у збивања слојевитијим.

 

 


 

Милан Миња Обрадовић - Огледало без покрова - Драматизација ненаписане саге о Чемерикићима (комитрагична гротеска у 4 чина)

Минја Обрадовић“Воденица меље време, а житом нас заварава” - каже Милан Миња Обрадовић у постскриптуму својој драми Огледало без покрова, која у поднаслову носи назив “Драматизација ненаписане саге о Чемерикићима”. И, збиља, ова драма, на подлози духа што се храни естетским вредностима српске литерарне традиције, од настасијевићевске метафизике до поповићевске надреалистичко-антидрамске гротеске, са богатим ироничним натрухама, затеже сложен и слојевит епско-драмски лук који увелико релативизује појам времена и пред нас изводи неколико генерација живих и мртвих Чемерикића, упорно обузетих, колико баналним, свагдашњим, толико и вечним, неразрешивим питањима људске егзистенције. Тако пред нама дефилују прошлост и садашњост, као делови једног те истог животног тока једне те и једне те исте животне проблематике.
Пластичност и слојевитост овог драмског ткива употпуњује језик, веома изражајан, драматичан по себи, који, такође, не познаје границе времена, ни ситнореалистичких условности. Он је бујан и врцав, динамичан, у ритму између дневног жаргона и надреалистичке гротеске. Огледало без покрова Милана Миње Обрадовића представља, укратко, веома самосвојно дело опоре поезије, не лако за сценску реализацију, али утолико изазовније, као у себи довршен и складан систем знакова.

 

 


 

Соња Богдановић - Станојло међу женама - трагикомедија

Соња БогдановићКомедија Станојло међу женама Соње Богдановић духовита је прича о мушко-женским односима, али и прича о овдашњем менталитету - тврдокорној константи нашег личног, породичног и друштвеног живота. У таквом координатном систему развија се и судбина Станојла, елементарног балканског мушкарца који је, колико наметљиво доминантан у односима према женама, толико скрушен и послушан у односу према мајци, оригиналној патријархалној матрони. У пустој жељи да добије сина и наследника, његов двостуки породични живот претвара се у парадоксалну хиперболу: на крају, он добија десет кћери, а јединог, жељеног, сина трећа жена одводи из његовог живота заувек... Соња Богдановић пише свежим, колоквијалним језиком, у мало потеза полази јој за руком да скицира драмске карактере; служи се драматургијом слике, са ефектним и функционалним резовима, те успева да таквим драматуршким склопом премости велики временски период и да, на тај начин, развије и затвори судбински круг својих јунака.

 

 


 

Иван Панић - Куме, изгоре ти!... - цртица о стрпљењу и трпљењу

Иван ПанићСвоју дуо-драму, заправо једночинку Куме, изгоре ти! Иван Панић означава као “цртицу о стрпљењу и трпљењу”. Реч је о једној сасвим једноставној ситуацији у којој се сучељавају два лика, где се - током развоја радње - у суптилној градацији развијају и уобличавају и њихови психолошки портрети, те оцртавају и прецизни обриси њихових људских судбина. Развијајући психолошке портрете својих јунака, Панић успева да им утисне, колико рефлекс овога времена расула и разградње система моралних вредности, толико и општу људску типологију. Кроз лик кума, “божјег човека”, који “трпи радњу”, који се ни после бесконачне градације партнерове агресије и понижавања не побуни - дат је својеврсни вапај и тихи, парадигматични протест човечности у моралној пустињи новога доба што увелико обузима наше животе.

 

 


 

Миладин Шеварлић - П о г о в о г

 


- - о о О о о - -


 

 

Едиција Савремена српска драма КЊИГА 22


Издавачи: УДРУЖЕЊЕ ДРАМСКИХ ПИСАЦА СРБИЈЕ, 11000 Београд, Господар Јевремова 19 ; ПОЗОРИШТЕ “МОДЕРНА ГАРАЖА”, Мајке Јевросиме 30 и Културно просветна заједница Београда, Змај Јовина 4

www.drama.org.rs

Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели

За издаваче: Миодраг Ђукић, Братислав Петковић и Живорад Ајдачић

Одговорни уредник, Миодраг Ђукић

Главни уредник, Момчило Ковачевић

Извршни уредник, Биљана Остојић

Редакција: Миладин Шеварлић, Драган Томић, Владимир Ђурић Ђура, Снежана Кутрички, др Едуард Дајч

Коректура - Редакција

Ликовно и техничко решење, Ново Чогурић

Технички уредник, Небојша Кузмановић

Share/Save/Bookmark
 

ПРЕПОРУКЕ

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер