Савремена српска драма број 40 / 2009

Радомир путник ( из поговора овој свесци Савремене српске драме)

Четрдесета свеска едиције Савремена српска драма представља мали јубилеј, потврђује да је једна оваква библиотека била неопходна и, у исто време, симболизује далекосежност одлуке Управе Удружења драмских писаца Србије да се покрене издавачка делатност упркос инертности и незаинтересованости градских и републичких институција власти, односно оних њихових извршних органа који би требало да подрже, потпомогну и стимулишу сваки засновани пројекат у области културе и уметности. Свеска коју читалац држи у рукама означава да се у Србији, упркос игнорантског односа режима – а било их је више током минулих десетак година од када је едиција покренута – може учинити много више на подручју стваралаштва, посебно у оквирима издавачке делатности, уколико се удруже конструктивна идеја, жеља да се оствари заједничко добро и позитивна енергија која постоји код сваког грађанина, али је треба препознати и понудити јој да се испољи. Најзад, ова свеска – као и све пређашње – сведочи и о чињеници да се у Србији пише драмска књижевност која превазилази границе ускогрудости, ксенофобије, сваке затворености и опасног самозадовољства, драмска књижевност која негује све облике и жанрове, поетике и изразе и која стоји уз бок савременој драми која се објављује и у далеко развијенијим позоришним срединама. Ова тврдња темељи се на 222 укупно објављене драме у 40 свезака. То је неспоран доказ о богатству и разноликости естетика које негују драмски писци у Србији. То је, такође, податак вредан поштовања који говори о преданости и посвећености драмских аутора своме списатељском послу, о њиховој истрајности да, упркос одсуству материјалне и медијске подршке, наставе да стварају своје богато, живописно и разиграно позориште. Театар Удружења драмских писаца Србије и Позоришта “Модерна гаража” данас је игралиште с највећим бројем премијера у сезони! Истовремено, едиција Савремена српска драма представља и издавачки подухват којим се наши позоришни ствараоци легитимишу на разним театарским сусретима и изложбама позоришних књига. Књиге из ове библиотеке пружају наду да ће се српско позориште променити набоље, не само због тога што је оно у сваком погледу доспело на недопустиво низак ниво, већ и зато што овде објављене драме јесу изазовније, пре свега у уметничком погледу, од дела разних светских писаца која нам се данас нуде као пут који треба следити.
Није наше позориште сиромашно због тога што нам је земља у транзицији; неких пара увек има и сваке сезоне изведе се у београдским позориштима двадесетак премијера. Наш театар је сиромашан због утицаја политичке воље која и у театру одређује све – од кадровских, персоналних питања до репертоара. Таква политика најављује убрзано пропадање српског позоришта, а да је тај процес већ започео говоре и премијере текуће сезоне (2009/10) које је позоришна критика означила као неуспешне. Гледаоци су препознали да је реч о ерозији позоришне уметности и њихова реакција – опадање посете – била је за сваког познаваоца позоришних прилика очекивана...