СРБИЈИ СУ СЕ ДОГОДИЛИ СРБИ
(Уводно излагање на Годишњој скупштини Удружења драмских писаца Србије 31. марта 2014. године)
Србији се догодила најгора ствар која је могла да јој се догоди. Србији су се догодили Срби.
Срби, који су за добре паре распродали своја имања на Косову, покуповали куће и аутомобиле у Нишу, Ужицу, Чачку и Крагујевцу, а затим стали очајавати над својом изгубљеном колевком, над родном грудом, којом је ходао свети Саво и не знам ко још.
Догодили су јој се Срби који су били толико бахати и силни и толико храбри, да су заратили против НАТО пакта, највеће, најсуровије и најциничније силе на планети.
Догодили су јој се Срби, који су је - већ разорену и обогаљену - темељно опљачкали, ставивши знак једнакости између криминала и политике.
Догодили су јој се Срби, плаћеници страних експозитура, званих невладине организације, Срби који куде, руже и дезавуишу свој народ и делују као претходница империјалног освајача.
Догодили су јој се Срби који доводе тзв. инвеститоре, што за бедне паре користе овдашњу радну снагу, а профит износе у своје земље.
Догодили су јој се Срби који, по диктату империјалних господара, пристају на ревидирање властите историје, смишљено гушење, чак инкриминисање националне свести, Срби који - уместо моралних вредности - подупиру безочни дефиле инвертираца, Срби који мирно гледају урушавање читавог система вредности на којем почива опстанак једног народа.
Србији су се догодили Срби који за духовне вредности никада нису чули, или на помен тако нечега презриво одмахују главом; Срби који су културу темељно избрисали из својих политичких јеловника и оставили је да тавори и труне на маргинама јавног живота. И Срби који штите Европу од те примитивне националне трулежи, уз помоћ спасоносног дејства агенција за деконтаминацију, дератизацију и денацификацију српске културе.
Како, дакле, усред те и такве материјалне и духовне пустоши опстаје једно удружење уметника, какво је Удружење драмских писаца Србије? Тешко. Али, ипак опстаје, захваљујући труду ентузијаста и по неког благородног пријатеља; опстаје као још понека изолована групица у овој средини, доказујући да је, ипак, упркос свему, могуће одржати некакав заметак, који ће се, дакако, развити и процветати у срећној, далекој, недогледној будућности.
Удружење драмских писаца Србије присутно је на различите начине на српским просторима, од Требиња до Косовске Митровице, скромно, али истрајно настојећи колико може да промовише трајне духовне националне вредности; да ли кроз едицију „Савремена српска драма“, путем часописа „Драма“, конкурса „Бранислав Нушић“, концертних извођења нових драмских текстова, јавних трибина, те презентација својих издања, како у Београду, тако и у тзв. провинцији, јер сматрамо да „круг двојке“ не затвара круг српске културе.
На питање, да ли је све то, ипак, безнадежно - одговорићемо једном старом девизом, која гласи: „Не треба се надати,да би се започело, нити успети да би се истрајало“.
Толико о томе.
Миладин Шеварлић
Председник Удружења драмских писаца Србије
Братислав Петковић и Миладин Шеварлић
Говори добитница награде, Александра Урошевић
Слободан Вујовић, добитник награде "Миодраг Ђукић"
Стојан Срдић прима награду "Миодраг Ђукић"
Милан Цаци Михајловић и Драган Томић
Владимир Ђорђевић и Милан Јелић
Дејан Новчић, Миладин Шеварлић и Божидар Зечевић
Радно председништво: Братислав Петковић, Миладин Шеварлић, Биљана Остојић и Стојан Срдић