MIODRAG ĐUKIĆ, dramski pisac, rođen je 1938. u Prokuplju, preminuo u Beogradu 30. 06. 2010. Diplomirao je dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Autor je dramskih dela: Striptiz kod Džakera, izvedeno u Akademskom pozorištu “Branko Krsmanović”, 1968. u Beogradu; Potraž ivanje u motelu – drama nagrađena na konkursu Narodnog pozoriš ta iz Beograda, gde je premijerno izvedena 1971. godine. Ista drama pod nazivom Krčmareva smrt izvedena je u Narodnom pozoriš tu u Leskovcu 1972; Aleksandar – premijerno izvedena 1974. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu; Kiseonik – drama izvedena u Narodnom pozorištu u Zrenjaninu; i Nišu. Krtičnjak – drama izvedena u Narodnom pozorištu u Beogradu, Baštinik – drama štampana u časopisu Teatron 109; Svetionik – drama štampana u 23. knjizi edicije “Savremena srpska drama”; Mlin – drama štampana u 27. knjizi edicije “Savremena srpska drama”. Izvedene radiodrame: Čudan stric – Radio Beograd; Metalna kuglica koja se kotrlja – Radio Beograd; Naslednici – Radio Beograd; Dr Kelava – Radio Beograd i Radio Varšava; Prever – Radio Beograd; Gogolj – Radio Beograd; Rade Drainac – Radio Beograd.

BLAGOJE JASTREBIĆ (1941–1979) rođen je u Vašici kod Šida, gde je završio osnovnu školu. Gimnaziju je pohađao u Šidu i Sremskoj Mitrovici, a na Filološkom fakultetu u Beogradu studirao je jugoslovensku i opštu književnost. Književni rad počeo je kao student, pišući najpre književnu kritiku i esejistiku, a potom i prozu. Njegov magistarski rad Poetika Laze Kostića objavljen je 1970. godine. Roman Prvina dobio je prvu nagradu na konkursu Republičke konferencije Saveza omladine Srbije (1971), a romanu Ševin kas pripala je 1973. godine druga nagrada fonda “Dragojlo Dudić”. Iste godine u časopisu “Gradina” objavio je roman Kudeljna stega. Godine 1975. dobio je prvu nagradu fonda “Dragojlo Dudić” za roman Na Filipovom putu, koju dodeljuje Savez boraca narodnooslobodilač kog rata Srbije za dela sa tematikom iz NOB. Kraću zbirku izabranih eseja Strmoglav u jednosložni zanos objavio je 1975. U časopisima i listovima objavio je više od 150 mahom književno kritičkih – prikaza. Posle tragične smrti, u njegovoj rukopisnoj zaostavštini nađeno je i pet neobjavljenih dramskih tekstova.

MIODRAG ILIĆ, dramski pisac, romansijer i novinar, potiče iz stare beogradske porodice trgovaca i službenika. Završio je Filozofski i Fakultet dramskih umetnosti (klasa dramaturgije profesora Josipa Kulundžića, 1966). U periodu od 1962. do 1990. napisao je niz dramskih tekstova, koji su prikazani na mnogim scenama prethodne Jugoslavije, objavljeni ili prevedeni na strane jezike (Ilon – iščezli grad, Pred slepim zidom, Veštac, Kafana u luci, Puč, San zimske noći, Psi, Valcer poručnika Nidrigena, Apis, Legenda o zemlji Lazarevoj...). Autor je nekoliko radio drama (Polikarp, Fontana a la Mediči, Brodolom i kako ga izvesti...) i dve televizijske drame (Kopernik, Operacija). Njegova drama Puč, izvedena prvi put 1973. u kragujevačkom Teatru ,,Joakim Vujić’’, a potom 1977. u Beogradskom dramskom i 1978. u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, prvi put se pojavljuje u štampanom obliku u četvrtoj knjizi ove edicije. Ilić je dramatizovao roman Milana Kundere Šala, preveo je s italijanskog dramu Ema udova Đokasta Alberta Savinija (Atelje 212) i s engleskog Milerovu verziju Ibzenovog dela Neprijatelj naroda. Sarađ ivao je s mnogim književnim listovima i časopisima, kao pozoriš ni kritičar i esejist. Od 1975. do 1979. bio je upravnik Beogradskog dramskog pozorišta, a od 1982. do 1990. direktor Drame Narodnog pozorišta, da bi se vratio novinarstvu kao direktor Programa za inostranstvo RTS, urednik, autor i voditelj emisija dokumentarnog žanra. Ilić je autor romana Gde je kraj ulice (1995) i zbirke novela Izlet u Amsterdam (2002).

MILADIN ŠEVARLIĆ rođen je u Beogradu 1943. Diplomirao je svetsku književnost i dramaturgiju. Radni vek proveo, uglavnom, u pozorištima , kao dramaturg, umetnički direktor i upravnik. Bio je, takođe, odgovorni urednik u Umetničkom programu Televizije Beograd i glavni urednik izdavačkog preduzeća “Prosveta”. Objavljivao pesme, pozorišne kritike, prozu i eseje. Autor je opusa od tridesetak dramskih dela, koja su igrana u pozorištima u zemlji i inostranstvu, na radiju i televiziji, te štampana u periodici, zbirkama i posebnim izdanjima. Dobitnik je četiri nagrade Udruženja dramskih pisaca Srbije – čiji predsednik je bio u dva mandata – zatim, nagrade na Festivalu praizvedbi, nagrade Joakim Vujić, Sterijine nagrade i Zlatnog beočuga za trajni doprinos kulturi Beograda. Glavni je urednik časopisa “Drama”.

Zovem se Goran Ibrajter. Rođen sam 21. jula 1962. godine u Mokrinu. Upućeni u te stvari, kažu da sam rak u horoskopu, ma šta to značilo. Možda bi mi to moj nesrećni Đirolamo objasnio. Ono što i bez njega mogu reći je sledeće – diplomirao sam filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1988. godine. Takođe, pišem vikendom – ne svakim. Voleo bih da nije tako, ali sumnja me sprečava da činim drugačije. Od relevantnih činjenica pomenuću još i to da sam direktor (mada bi lepše zvučalo upravnik) Narodnog pozorišta “Toša Jovanović” Zrenjanin od 2000. godine, doduše sa prekidom. Kardanus je premijerno izveden u Narodnom pozorištu u Užicu 30. aprila 2007. godine u režiji Ljuboslava Majere. Živeo sam i osim, i između ovih redova, ali po tome nisam izuzetan. Živeli su, i žive mnogi. Eto i ja.

IVAN PANIĆ je rođen 1964. godine u Beogradu. Diplomirao dramaturgiju 1990. godine na Fakultetu dramskih umetnosti. Do sada napisao dramske komade: Sad Se Smej Sotire (1990), Sokratov testament (1992), Bol – Bolen (1993), Kad ćeš doći (1999), Top od trešnje – skica za portret jednog Srbina (2000), Odvratna drama (2001), Kume, izgore ti! – crtica o strpljenju i trpljenju (2005).