MIODRAG ILIĆ, dramski pisac, romansijer i novinar, potiče iz stare beogradske porodice trgovaca i službenika. Završio je Filozofski i Fakultet dramskih umetnosti (klasa dramaturgije profesora Josipa Kulundžića, 1966). U periodu od 1962. do 1990. napisao je niz dramskih tekstova, koji su prikazani na mnogim scenama prethodne Jugoslavije, objavljeni ili prevedeni na strane jezike (Ilon – iščezli grad, Pred slepim zidom, Veštac, Kafana u luci, Puč, San zimske noći, Psi, Valcer poručnika Nidrigena, Apis, Legenda o zemlji Lazarevoj...). Autor je nekoliko radio drama (Polikarp, Fontana a la Mediči, Brodolom i kako ga izvesti...) i dve televizijske drame (Kopernik, Operacija). Njegova drama Puč, izvedena prvi put 1973. u kragujevačkom Teatru ,,Joakim Vujić’’, a potom 1977. u Beogradskom dramskom i 1978. u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, prvi put se pojavljuje u štampanom obliku u četvrtoj knjizi ove edicije. Ilić je dramatizovao roman Milana Kundere Šala, preveo je s italijanskog dramu Ema udova Đokasta Alberta Savinija (Atelje 212) i s engleskog Milerovu verziju Ibzenovog dela Neprijatelj naroda. Sarađ ivao je s mnogim književnim listovima i časopisima, kao pozoriš ni kritičar i esejist. Od 1975. do 1979. bio je upravnik Beogradskog dramskog pozorišta, a od 1982. do 1990. direktor Drame Narodnog pozorišta, da bi se vratio novinarstvu kao direktor Programa za inostranstvo RTS, urednik, autor i voditelj emisija dokumentarnog žanra. Ilić je autor romana Gde je kraj ulice (1995) i zbirke novela Izlet u Amsterdam (2002).

BOŠKO SUVAJDŽIĆ je rođen 1965. Magistrirao je i doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu gde radi kao docent za Narodnu književnost na Katedri za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima. Objavio je monografije Junaci i maske. Tumačenja srpske usmene epike (Beograd 2005) i Ilarion Ruvarac i narodna književnost (Beograd 2007). Priredio je antologije Narodna književnost. Epske pesme u starijim zapisima (Kragujevac 1998) i Epske pesme o hajducima i uskocima (Beograd 2003). Za knjigu Ilarion Ruvarac i narodna književnost dobio je nagradu Vukove zadužbine za nauku u 2007. godini. Boško Suvajyić je publikovao zbirke pesama Put kruga (1997) i Harmanlija (2002). Objavio je drame Višnjić, dramska skica za sedam glumaca i Kraqa bez Lica (Savremena srpska drama, br. 14) i Ostrvo, drama u tri čina sa prologom, epilogom i Bogom (Savremena srpska drama, br. 27).

STAMEN MILOVANOVIĆ rođen je u selu Dubovu hiljadu devetstotina četrdesete godine. Školovao se u Dubovu, Beogradu i Nišu. Radio je kao miner, buldožerista, precizni mehaničar, ma šinski tehničar i nastavnik matematike, a osnove dramske umetnosti učio je sa treće galerije Narodnog pozorišta u Beogradu. Književnim radom počeo je da se bavi u đačkim danima (Nagrada lista ”Pionir” 1953). Prvu jednočinku Kapi slobode objavio je u Splitu 1965. koja je u njegovoj režiji iste godine izvedena u Trebinju. Posle toga prestao je da se bavi književnim radom. Pisanju se vratio tek devedeset pete godine trilogijom drama o Topličkom ustanku: Udovičko kolo, Sunovrat i Đavolja varoš (Nagrada ”Dragojlo Dudić” za 1998.) Za dramu Povratak dobio je prvu nagradu na konkursu Festivala jugoslovenskih pozoriš ta u Užicu 1999. godine. Iste godine dobija ponovo nagradu ”Dragojlo Dudić” za dramu Ne plači, Petra. Drama Povratak bila je na repertoaru Narodnog pozorišta u Užicu. Drame Povratak i Ne plači, Petra štampane su u izdavačkom preduzeć u ”Kadinjača” u Užicu 1999. godine. Drama Konstantin štampana je u 29. knjizi edicije “Savremena srpska drama”. Bavi se i proznim stvaralaštvom. Dobitnik je nagrade lista ”Naša reč” u Leskovcu (dvaput), lista ”Topličke novine” (dvaput), nagrade ”Milutin Uskoković” i drugih. Aforizme i priče objavljivao je u književnim časopisima, Radio Beogradu, Radio Nišu i dnevnim novinama. Ima još nekoliko drama i jedan roman u rukopisu. Živi i radi u Nišu.

VESNA EGERIĆ je rođena u Trsteniku. Završila je gimnaziju u Sremskim Karlovcima. Diplomirala je engleski jezik, na odseku za engleski jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Magistrirala je sa temom “Šekspirove drame u kritici Milana Bogdanovića”. Objavila je knjige: O svemu što te čeka (humorističke pripovetke), Matica srpska, Novi Sad, 1987; U dalekom, tamnom ogledalu (pripovetke), Međurepublička kulturna zajednica u Pljevljima (za ovu zbirku priča dobila je nagradu Ćamil Sijarić), 1994; Pesme sa jezera (pesme), Sremski Karlovci, Krovovi,1995; Izabrane pesme Vilijema Blejka, Slovo, Vrbas, 1997; Bajron u Veneciji (pripovetke), Zmaj, Novi Sad, 2001; Azur i zlato (pesme), Zadužbina Petar Kočić, Banja Luka – Beograd, 2002; Sunčeve kočije (pesme), Zmaj, Novi Sad, 2004; Svileni veo (pripovetke), Prosveta, Niš, 2005; Svadba u Kani (pesme), Orfeus, Novi Sad, 2006; Slovenske slike (pesme), Brankovo kolo, Sremski Karlovci, 2006; Lepa Jelena (drama), Savremena srpska drama broj 26, Beograd, 2006 (drama ušla u najuži izbor za nagradu Branislav Nušić Udruženja Dramskih pisaca Srbije za 2005) Objavila zbirku poezije Unutrašnji vid, Ljubostinja, Trstenik, 2008. kao i knjigu Prolećni psalmi, Brankovo kolo, Sremski Karlovci, 2008. i dramu Vesela Engleska, Savremena srpska drama, Beograd, 2008.

MILE PETKOVIĆ je rođen 1939. godine u Kragujevcu. Uprkos mondijalizaciji srpskih pozorišta (minimalizam i ostale bizarne kerefeke) i dalje bavi dramskim stvaralaš tvom, ubeđen da će ova infamnogroteskna pošast ipak da prođe. Nekako živi i stvara u Beogradu, i srećan je ukoliko pozorišnim moćnicima makar malo remeti san.

DEJAN NOVČIĆ, filmski i TV reditelj. Komponovao i aranžirao muziku za 10ak pozorišnih predstava, jedan igrani i jedan dokumentarni film. Osamdesetih i devedesetih, bio zadužen za Fender Precision Bass u sledećim beogradskim bendovima: “Klinička Smrt”, “Ajfel na kraju”, “Old Bojs” i “Zid”. Osnivač i predsednik upravnog odbora “Oskarove Fobije”. Napisao veliki broj filmskih i televizijskih scenarija. Objavio knjigu poezije Pesme za Muški i Ženski vokal i više kratkih i veoma kratkih priča (U raznim knjigama i časopisima). Jula 2007e, na plus 41o Celzijusovih u hladu, odlučio da napiše nekoliko pozorišnih drama u kojima bi se bavio položajem talentovanih (a neafirmisanih) umetnika u srpskoj prestonici s početka 21og veka (Doba ubrzane tranzicije ka liberalnom neokolonijalizmu). Melodrama je prva u tom nizu. Rođen, živi i piše u Beogradu.