Projekat - Korak ka pozorištu...

Uzrok nastanka ideje “KORAK DO POZORIŠTA” je nedostatnost samosvojnog pozorišnog organizovanja u nas.
“KORAK DO POZORIŠTA” je kamerni, “ambulantni”, mini scenski – maksi scenični teatar, sa pretenzijom da kontinuiranim repertoarskim izvođenjima na scenama “Moderna garaža” i “Teatar Kult”, postane forma teatarskog iskaza koja uznemirava ustajali pozorišni duh prestonice, potkazujući “žvrlje i mrlje” dotičnog duha.

“KORAK DO POZORIŠTA” interpretiraće dramske autore na način “koncertnog” izvođenja njihovih tekstova, u formi teatra bez mizanscena. Svekoliki drugi aspekti teatarske režije se naravno, ne isklju- čuju. Naprotiv.

“KORAK DO POZORIŠTA” je i preizvođenje i praizvođenje drame.

“KORAK DO POZORIŠTA” se glumi čitajući, a čita glumeći.

“KORAK DO POZORIŠTA” tretira pozorište kao pribežište.

“KORAK DO POZORIŠTA” je “prizorje” drugačije u odnosu na bilo koju vrstu institucionalisanja ili vezanosti za establišment, a istovremeno je alternativa u odnosu na sve pojave uporednog pozorišnog života i teatarskog oblikovanja, od vremena ranih pedesetih godina prošloga veka do danas.

Usput, koncept “KORAK DO POZORIŠTA” bezobrazno i bezobzirno računa na procese rastakanja i ruiniranja institucionalnog oblika teatra. “KORAK” je “prizorje i pozorje” koje brojne slabosti teatarske glomaznosti, zlobno i drsko preinačuje u svoje vrline, tvoreći posebnu etiku pozorišnog samo-organizovanja oličenu u maksimi:

“Samo različito je bolje, a samo bolje je dovoljno dobro”.

U korak sa “KORAKOM”, koračali su: Miodrag Đukić (inicijator), Milan Minja Obradović (ex-urednik – moderator); istim "KORAKOM" nastavljaju: Dragana Abramović (urednik), Biljana Ostojić (logistika – animacija). U korak sa “KORAKOM” marširaju: Nenad Tadić (realizacija – operativa), Petar Kalinić (ton – svetlo).