ПРЕВОДИЛАЦ

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ

Facebook


Одлука жирија за доделу награде Бранислав Нушић 2013. године ПДФ Штампа Ел. пошта

nagrada
На састанку одржаном 19. 12. 2013.
у 13 часова, жири у саставу:

мр Спасоје Ж. Миловановић, театролог, председник жирија,
Маша Певац, драматург,
Милош Јагодић, редитељ,

донео је једногласну одлуку да се награда
Бранислав Нушић за најбољи драмски текст додели драми под редним бројем 9, „Покупићу своје ствари и отићи ћу – меланхолични кабаре“, која је на конкурс Удружења драмских писаца Србије пристигла 27. 08. 2013. под шифром „ЛАДА“.

За овакву одлуку жирија заслужни су модерни сензибилитет и тематске одлике изабраног комада.  Проткан сонговима, он поседује интересантну кабаретску форму као и оригиналност приступа проблемима са којима се сусреће шесторо младих људи. Личне кризе кроз које јунаци пролазе и њихови међусобни сукоби овде су умногоме условљени тренутним друштвено-политичким околностима у земљи; али оно што је још важније, сви односи су набијени специфичном, мрачном атмосфером нашег главног града који у овој драми израста у јунака за себе. Београд је овде место које принудно повезује јунаке комада – неки од њих успевају да га пригрле и прихвате, док га други одбацују и напуштају на крају, тражећи срећу на неком другом, лепшем месту.

Осим тога, жири издваја и препоручује за извођење још два комада, интересантна у погледу фабуле и специфичних драматуршких решења. То су комади: 1. „Последња жеља Драгише Недовића“, под редним бројем 27, пристигла на конкурс 24. 09. 2013. под шифром „КОЛТ“ и 2. „Сав Србин – историческое собитие“, драма под редним бројем 1, пристигла на конкурс 11. 06. 2013. под шифром „БИЊИШ“.

 

У Београду, 19.12.2013.


После отварања шифре констатовано је да је аутор награђене драме Александра Урошевић из Београда.

Честитамо!

Share/Save/Bookmark
 
О Удружењу драмских писаца Србије

narodno_crtez


Удружење драмских писаца Србије наследник је Удружења Југословенских драмских аутора (УЈДА), чији је оснивач и први председник био Бранислав Нушић.

Удружењe драмских писаца Србије (УДПС) oсновано je 14. марта 1976. године на оснивачкој скупштини у Београдском драмском позоришту пред око 70 књижевника и од тада непрекидно делује, а његови чланови су угледни српски драмски писци.

УДПС је друштвена, струковна организација драмских писаца са око 130 чланова, која учествује у разноврсним културним и друштвеним збивањима и као репрезентативно удружење стара се о професионалним интересима својих чланова.

Удружење је иницирало и успешно окончало подизање споменика Браниславу Нушићу на Тргу Републике у непосредној близини Народног позоришта, чији је управик Нушић једно време био. Споменик је откривен 22. јуна 1991. године.

УДПС посредно учествује у раду Националног савета за културу.

детаљније...

 

nusa_spom1_mala

Share/Save/Bookmark
 
Отишао је Буца Мирковић ПДФ Штампа Ел. пошта

 
milosavmirkovic    У недељу, 22. септембра, умро је у 81. години члан нашег удружења Милосав Буца Мирковић, последња ренесансна личност српске културе.
  Бриљантни есејиста, књижевни и позоришни критичар, песник, драмски писац, управник Југословенског драмског позоришта, уредник издавачког предузећа ПРОСВЕТА, генерални секретар Српске књижевне задруге, члан Главног одбора Стеријиног позорја, учесник у оснивању бројних позоришних фестивала, члан безбројних жирија... И још нешто, веома значајно за модерну историју српске културе. У генерацијској и цивилизацијској провалији, што се пред нама данас отвара, губи се сећање на време Мирковићевог уредниковања, шездесетих година прошлог века, у часопису ДЕЛО, које је тада било стожер окупљања младих стваралаца што су новим, слободним духом надахњивали српску и југословенску културу.
   Бујним, раскошним стиховима, Мирковић је био и непревазиђени песнички амбасадор свога жупског завичаја. Љубитељ уметности, живота, позоришта и вина, племенити дух и живописни боем, био је и велики пријатељ глумаца, у чију част је написао низ надахнутих песама.

Share/Save/Bookmark
 
Патриотизам је ствар домаћег васпитања ПДФ Штампа Ел. пошта

 

Братислав Петковић, редитељ и драмски писац, још увек министар културе у Влади Републике Србије, постао је мета напада, критике, па затим пљувања и упљувавања господе уметника, новинара и оних представника такозване „друге Србије“, субјеката који штите Србију од ње саме, посматрајући свој народ, његову какву-такву државу, његову духовност, традицију и културу очима империјалних стратега, који разарају независне државе на свих пет континената, а њихове народе – чистећи их од свега личног, духовног и националног – своде на јевтину радну снагу, клониране произвођаче и потрошаче, што бауљају по „шопинг моловима“, пунећи славодобитно своје „потрошачке корпе“ генетски модификованим прехрамбеним ђубретом.

Представници те, такозване „друге Србије“ посматрају, дакле, свој народ са једном врстом занимљивог „педагошког“ презира – надахнути духом својих покровитеља, чији је политички маркетинг послао у свет слику Срба као геноцидног, прљавог, злог и дивљег народа, који ће још дуго морати да се, клечећи, извињава лево и десно, јер је он искључиви кривац за незамисливе злочине што су се пре две деценије десили у нашем делу Европе.

Као што у овој земљи има пет посто богатих и деведесетпет посто сиромашних – транзициона криминогена псеудоелита и остатак пучанства, осуђен на реалне „резултате“ националне економије – тако и у култури имамо шачицу псеудоелите добро плаћених и преплаћених гласноговорника мондијалистичке пошасти и остатак простора резервисан за бљутаве ТВ серије, гнусне „ријалити“ програме и патогени, синтетички „турбо-фолк“, што, све заједно, комплементарно делује у правцу дебилизације пучанства и поништавања аутохтоних културних вредности овога тла. За све остале, који би хтели и могли да проговоре другачијим гласом – једноставно нема места на пренапученој, демократској сцени.

Нови министар једва да је и започео свој мандат, после деценијске владавине „другосрбијанаца“, а они су већ почели да пуштају своје, увек приправне, отровне жаоке – јер нису навикли да свој демократски монопол деле са било ким, најмање са оним будалама што, у двадесет и првом веку, још увек држе до своје националне свести и до интегритета свог националног духа и културе. И тај се министар, молим вас, усудио да јавно, макар и у контексту културе, изговори реч „национално“ – очигледно недовољно свестан, или довољно дрзак да употреби тај мрски, превазиђени, цензурисани израз.

Појава Братислава Петковића на политичко – културној сцени изазвала је, дакле, код „другосрбијанаца“ очиту нервозу и неспокојство, због основане сумње да би нови министар могао макар да отшкрине врата онима који се не стиде што припадају „прљавом, злом, инфериорном, недотупавном и геноцидном народу“ и који не би хтели да праве филмове у којима су Срби само дебилни кољачи, нити позоришне представе са бурадима крви и повраћањцима, што треба да представљају легитимацију српске историје. И тако даље…

И што ново министарство наступа са више толеранције и опрезног компромиса, мондијалистичка културна „елита“ – тумачећи то као слабост – насрће са све жешћим секташким етикетирањем, поспрдним ниподаштавањем и безобразном дискредитацијом, очекујући притом, „с правом“, финансијска средства за даље ружење, куђење и понижавање властитог народа и властите државе – што, разуме се, не би прошло ни у једној озбиљнијој држави, поготово код њихових мондијалистичких ментора, који итекако штите своје националне вредности.

Не постоје, међутим, две Србије. Постоји само једна Србија и постоје њени пријатељи и њени непријатељи. Непријатеље, као и увек, можемо поделити на спољашње и унутрашње. Ко су спољашњи знамо исувише добро. Унутрашњи се деле на плаћенике и ентузијасте; на интелигентне цинике и приглупе евроидеалисте. Оно што им је заједничко, то је фасцинантна (демократска) мржња према свему што је национално и према свима који се усуђују да заступају било физички, било духовни интегритет своје земље. (Не знам да ли смем да кажем „отаџбине“ – могу ме прогласити за патетичног диносауруса или, можда, за фашизоидног зликовца.)

Ми, јамачно, не можемо живети као миш у флаши – изван глобалних токова, ма колико били свесни да су ти токови трансверзале империјалне експанзије. То је датост на коју не можемо да утичемо. Можемо ли, ипак, да утичемо на себе саме – како бисмо у тој занимљивој и опакој игри били, ипак, глумци, а не само марионете.

П.С: Био сам недавно у прилици да разговарам са давнашњом пријатељицом, сада челницом једне од овде дејствујућих невладиних организација. Патриотизам је ствар домаћег васпитања, рекао сам јој.


У Београду, 9. авг. 2013.
Миладин Шеварлић, председник Удружења драмских писаца Србије

 

Share/Save/Bookmark
 
Целовитост српског духовног и културног простора ПДФ Штампа Ел. пошта


У препуној сали Народног позоришта у Бањој Луци представљена је,
7. јуна ове године 50. јубиларна књига едиције САВРЕМЕНА СРПСКА ДРАМА Удружења драмских писаца Србије, посвећена драмском стваралаштву писаца из Републике Српске.

Пред телевизијским камерама, представницима других медија и пред угледним гостима, говорили су чланови делегације Удружења драмских писаца Србије и представници културног живота Републике Српске.

Том приликом изговорене су и следеће речи,пропраћене бурним одобравањем публике: "Српски народ се простире донде докле се простире његова култура. Просторна распарчаност, политичке околности, брутални притисци светских сила, не могу да пониште његов интегритет, док не пониште његову традицију и културу. Српски народ ће постојати као јединствени национални корпус све док постоје његове духовне стваралачке моћи".

Share/Save/Bookmark
 
<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 Следећа > Крај >>

Страна 7 од 8

ПРЕПОРУКЕ

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер