ПРЕВОДИЛАЦ

ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ

Facebook


Трактат о српском национализму ПДФ Штампа Ел. пошта

4---sumarice-21-oktobra-19Миладин Шеварлић

Ако један народ, под притиском страних сила и тројанских коња што делују изнутра, бива принуђен да редефинише основне појмове од којих зависи његово поимање себе - самим тим, он бива принуђен да редефинише и читаву своју историјску судбину. То, дакле, значи да се води борба за промену његове свести, што доводи у питање његову елементарну конзистентност, па - у крајњој консеквенци - и његов опстанак као аутохтоног ентитета.
Ово што говорим није никаква новост, нити какво откриће. Ово је само варијација на тему што је, у своме бахатом цинизму, наши моћни „покровитељи“ без пардона експлицирају у „педагошком“ обраћању српскоме народу.
Један од основних појмова о којима је овде реч јесте појам „национално“. Од дефиниције појма „ национално“ (да ли се он третира као уобичајени придев што, просто, означава припадност, или се користи у легитимном патриотском контексту, уз евентуалне емоције које никога не угрожавају, или у било којој врсти етно-истраживања, итд. - или му се тенденциозно приписују злоћудна шовинистачко
- фашизоидна значења ) зависи, дакако, и како ћемо третирати синтагме као што су „национални идентитет“, „национална судбина“, „национална политика“, „национално осећање“, „национална култура“, па, дакле, и сама „национална историја“.
Следећи послушно глас Великог Брата и његових унутрашњих гласноговорника што, издашно финансирани, делују свуда око нас - пратећи, дакле, њихов императивни диктат, лако можемо доћи до следећих резултата: Срби су започели своју повест као скупина изразито примитивних, недотупавних, дезорганизованих племена, која је чувена шиптарска династија Нимани (што су је покварени Срби касније преименовали у Немањиће) извела на светлости балканске и донекле европске историје. Када су, тако, ојачали, Срби су почели да врше насиља над својим добрим шиптарским патронима, па су их најзад поробили и сатерали у неприступачне, дивље планине.
generalstab-88081-1-2_670x0Даља српска историја одвија се, укратко, на следећи начин: Пошто је моћна, просвећена турска империја легитимно преузела од глупих Срба балканске просторе, ови су једно време уживали у привилегијама што их је доносио живот под окриљем уљудних муслиманских господара, да би, понети својом урођеном бахатошћу и незахвалношћу, почели да из заседе зверски убијају своје добре, културне покровитеље.
Користећи унутрашње проблеме што су ослабили турску државу, они су на ружан и незахвалан начин почели да дижу устанке и да насилно стварају некакву аутономију, упркос противљењу цивилизованих европских сила. (Ако некоме ово личи на пародију, следеће речи које је изговорио енглески конзул код кнеза Милоша Обреновића аутентичне су и могу се проверити у историјској литератури. Оне
гласе: “Срби не заслужују слободу јер се сурово понашају према Турцима“.) Итакодаље, итакодаље, све до модерних времена, када гадни српски терористи убијају Франца Фердинанда, представника силе која је љубазно окупирала Босну, како би могла да је цивилизује и култивише.
Тако су, дакле, Срби - та злоћудна израслина на светлом лицу Европе - дејством дебилног терористе, Гаврила Принципа, изазвали Први светски рат, једну од највећих трагедија у европској историји, где су, срећом, и они сами изгубили скоро половину свог глупог становништва. Али, зло не мирује. Срби се множе као зечеви, те ће ускоро, организујући апсурдне демонстрације 27. марта 1941, чиме су увредили немачког канцелара, господина Адолфа Хитлера - Чемберленовог и Стаљиновог пријатеља – изазвати и Други светски рат, приморавајући честите велике силе да зарате једна против друге.
И тако, редом, све до најновијих времена, тај дивљи, недотупавни народ, предвођен злочиначком великосрпском, хегемонистичком кликом, терорише све пријатељске околне народе: сироте Хрвате, Муслимане, Македонце и, највише, своје добротворе, Шиптаре, над којима још од Првог светског рата, па до последњих година двадесетог века, систематски врши дивљачне, геноцидне радње. И вршио би их и даље, да није над Балканом „Милосрдни анђео“ раширио своја заштитичка, радиоактивна крила и, колико-толико, те гадне Србе довео у ред. Али, добри анђео ипак није успео да до краја изврши свој хумани задатак. Зли Срби и даље, у потаји, развијају своје фашизоидне, националне фантазије и снују како да неовлашћено манифестују своје постојање,натуцају о
некаквом свом идентитету, па чак, на завршетку једне позоришне представе певају хегемонистичко-фашистичку корачницу „Тамо далеко“.
kontejnerАко тако наставе, заиста ће их далеко одвести сулудо опирање очинском и братском светском поретку, који штити Европу од примитивне националне трулежи. А што се самог позоришта тиче, из њега још увек, упркос завидним успесима, није до краја почишћено националистичко ђубре. Али, уз спасоносно дејство агенције за деконтаминацију, дератизацију и денацификацију, и тај ће
посао, надамо се, бити доведен до краја.
Али, гле - што каже Кафка - ни то није сасвим тачно.

У Београду, 30. децембра 2013.

Share/Save/Bookmark
 
Округли сто - Нушићу у част ПДФ Штампа Ел. пошта

logo

Удружење драмских писаца Србије
„Нушићеви дани“ из Смедерева
Музеј позоришне уметности Србије

среда, 09. април 2014.
Музеј позоришне уметности Србије:

ОКРУГЛИ СТО

ПОВОДОМ 150. ГОДИНЕ РОЂЕЊА - НУШИЋУ У ЧАСТ

детаљније...

Share/Save/Bookmark
 
Годишња скупштина УДПС ПДФ Штампа Ел. пошта


СРБИЈИ СУ СЕ ДОГОДИЛИ СРБИ

(Уводно излагање на Годишњој скупштини Удружења драмских писаца Србије 31. марта 2014. године)


blic  Србији се догодила најгора ствар која је могла да јој се догоди. Србији су се догодили Срби.
  Срби, који су за добре паре распродали своја имања на Косову, покуповали куће и аутомобиле у Нишу, Ужицу, Чачку и Крагујевцу, а затим стали очајавати над својом изгубљеном колевком, над родном грудом, којом је ходао свети Саво и не знам ко још.
  Догодили су јој се Срби који су били толико бахати и силни и толико храбри, да су заратили против НАТО пакта, највеће, најсуровије и најциничније силе на планети.
  Догодили су јој се Срби, који су је - већ разорену и обогаљену - темељно опљачкали, ставивши знак једнакости између криминала и политике.
  Догодили су јој се Срби, плаћеници страних експозитура, званих невладине организације, Срби који куде, руже и дезавуишу свој народ и делују као претходница империјалног освајача.
  Догодили су јој се Срби који доводе тзв. инвеститоре, што за бедне паре користе овдашњу радну снагу, а профит износе у своје земље.
  Догодили су јој се Срби који, по диктату империјалних господара, пристају на ревидирање властите историје, novostiсмишљено гушење, чак инкриминисање националне свести, Срби који - уместо моралних вредности - подупиру безочни дефиле инвертираца, Срби који мирно гледају урушавање читавог система вредности на којем почива опстанак једног народа.
  Србији су се догодили Срби који за духовне вредности никада нису чули, или на помен тако нечега презриво одмахују главом; Срби који су културу темељно избрисали из својих политичких јеловника и оставили је да тавори и труне на маргинама јавног живота. И Срби који штите Европу од те примитивне националне трулежи, уз помоћ спасоносног дејства агенција за деконтаминацију, дератизацију и денацификацију српске културе.

  Како, дакле, усред те и такве материјалне и духовне пустоши опстаје једно удружење уметника, какво је Удружење драмских писаца Србије? Тешко. Али, ипак опстаје, захваљујући труду ентузијаста и по неког благородног пријатеља; опстаје као још понека изолована групица у овој средини, доказујући да је, ипак, упркос свему, могуће одржати некакав заметак, који ће се, дакако, развити и процветати у срећној, далекој, недогледној будућности.
  Удружење драмских писаца Србије присутно је на различите начине на српским просторима, од Требиња до Косовске Митровице, скромно, али истрајно настојећи колико може да промовише трајне духовне националне вредности; да ли кроз едицију „Савремена српска драма“, путем часописа „Драма“, конкурса „Бранислав Нушић“, концертних извођења нових драмских текстова, јавних трибина, те презентација својих издања, како у Београду, тако и у тзв. провинцији, јер сматрамо да „круг двојке“ не затвара круг српске културе.
  На питање, да ли је све то, ипак, безнадежно - одговорићемо једном старом девизом, која гласи: „Не треба се надати,да би се започело, нити успети да би се истрајало“.
  Толико о томе.


Миладин Шеварлић
Председник Удружења драмских писаца Србије 



dscn6368
Диплома победници


dscn6390Братислав Петковић и Миладин Шеварлић


dscn6393
Чланови Скупштине


dscn6411
Говори добитница награде, Александра Урошевић


dscn6416
Слободан Вујовић, добитник награде "Миодраг Ђукић"


dscn6425
Стојан Срдић прима награду "Миодраг Ђукић"


dscn6473
Доктор Едуард Дајч


dscn6475
Милан Цаци Михајловић и Драган Томић


dscn6477
Владимир Ђорђевић и Милан Јелић


dscn6490
Дејан Новчић, Миладин Шеварлић и Божидар Зечевић


dscn6396
Радно председништво: Братислав Петковић, Миладин Шеварлић, Биљана Остојић и Стојан Срдић


Share/Save/Bookmark
 
150 година од рођења Бранислава Нушића ПДФ Штампа Ел. пошта

dsc_0100
ИЗВОР: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

По лепој традицији, Удружење драмских писаца Србије приредило је у недељу парастос на дан смрти Бранислава Нушића коме се ове године навршава век и по од рођења. Над гробом, Нушићевом пирамидом на Новом гробљу у Београду, служио је протојереј-ставрофор др Димитрије Калезић, положени су венци, а присутнима се обратио Миладин Шеварлић, председник Удружења.

- За оне ствараоце који се усуђују да мисле и говоре мимо љубазног мундијалистичког диктата, резервисани су следећи поступци: изолација, прећуткивање, етикетирање, дезавуисање. Сваки помен "националног", изговараног некад јасно и гласно са осећањем поноса и части, без икаквог шовинизма притом, проглашен је данас "говором мржње". Сам појам карактерише се као нешто примитивно, простачко, затуцано, такорећи дебилно. И тако се прећутно наставља лаповачка културна политика - истакао је Шеварлић, подсећајући да је двадесетих година 19. века Милосав Лаповац, један од хероја Другог српског устанка и доглавник кнеза Милоша, јавно изнео захтев да се сви писмени људи по Србији побију "како не би семе смутње по народу сејали".

На парастосу су говорили и глумица Горица Поповић, добитница Нушићеве награде града Смедерева, као и драмска списатељица Александра Урошевић, овогодишња добитница награде "Бранислав Нушић", коју Удружење додељује на анонимном конкурсу за најбољу драму.

dsc_0102
Обраћајући се драгом Аги, како су Нушића од милоште звали, драмски писац и филмски критичар Божидар Зечевић је рекао:

„Тешка ноћ је пала на моју Отаџбину“ писао си пре деведесет и девет година у свом ламенту над Србијом, који је, нажалост, данас изненађујуће актуелан. „Као да је злим дусима сметала светлост дана, те су и сунце угасили или су га застрли покровом својих страсти и једа... Нешто тешко, суморно и загушљиво, као оморина, промиче кроз ваздух, разређује га и крати нам дах“ (Деветстопетнаеста)

Времена су у нашем вилајету и даље загушљива, окупациона. И овај остатак Србије треба да нестане и да се сведе на безначајну балканску колонију, при чему се отимају или окупирају њени витални делови, данас Косово,  сутра Војводина и Стари Рас, затим вероватно тимочка и неготинска крајина и оне српске земље, као Република Српска, којој се поново ускраћује право на живот или већ насилно разорена Српска Крајина. Сама ужа Србија мора се сатерати у границе Берлинског конгреса, тј. преткумановске Србије, са провизорним међама на Дунаву, Дрини и Морави, чиме се ниште вековне тежње српског народа, историјска, политичка, етничка и културна права која он баштини од памтивека, као и тековине оба балканска и оба светска рата. Нас, који смо у Првом светском рату на страни савезника изгубили половину мушког становништва, међу којима је свој млади живот положио  и твој јединац Бан, нас који смо пред лицем Европе поднели највећа зверства у дотадашњем свету, хоће сада да оптуже као кривце за тај рат, у коме смо сурово убијали јадне Немце, Мађаре и Бугаре. Једна позоришна представа, која данас подсећа на то ратно време оглашена је ретроградном и  једностраном. Као да колосална жртва једног народа може да добије свестраније тумачење у ставовима тих истих Немаца, Мађара и Бугара, Хрвата, Арнаута и муслимана, што онако сложно кидисаше на нас у оба светска рата? Треба ли да данас (да не бисмо испали једнострани), у твом Народном позоришту, у сред Београда, дајемо неку верзију Српске трилогије из обзорја наших проверених и у свакој прилици доказаних непријатеља, правих криваца за ове и друге ратове?

dsc_0099
Ти ниси упознао окупацију, јер си пре сто година, под најтежим условима, изабрао изгнанство за разлику од неких твојих колега, нажалост  писаца и позоришних људи, који су под окупацијом наставили да раде као да се ништа није догодило. Има их и данас, таквих писаца и позоришних људи, а нарочито људи из блиског ти медијума, кинематографа, који у њој виде спас и својски раде на ружењу властитог народа. Али за разлику од негдашњих непријатељских послушника, ови данас вриште да то чине из убеђења и неке њихове потребе. И тако се оптужујемо за грехе које нисмо починили, извињавамо се истим злотворима и свакој шуши што смо се бранили, да бисмо, временом, дошли до циљне тачке ове подмукле стратегије:   самоукинули се као народ и култура.

То самоукинуће, драги наш Аго, увелико је на делу тамо где си некада ковао звездане тренутке српске културе. Већ смо успели да самопозатварамо српске националне институције првог реда, од којих се Народна билиблиотека још копрца од последица оног непочинства, а Народни музеј и Музеј савремене уметности још нису приведени наменама због којих их је народ основао. То су само неке последице самоокупације која траје већ дванаест година и која прети да се настави. На сигурном смо путу да самообесмислимо и све друге установе културе овог народа, доводећи их до бездна, у које само што се нису стровалиле. Некада, ниси се либио да као највећи живи српски писац пословодиш Министарством културе, зато што си схватао да је стварање и вођење културне политике sine qua non опстанка целог народа. Данас од оваквих посала беже преостали српски писци и уметници, препуштајући их на свим нивоима  случајним и с коца и конопца доведеним менаџерима или просто речено, дилетантима.

dsc_0125
На том броду који тоне свирају, као да се ништа не догађа, њихови оркестри. И нама, као и теби некада, данашња Србија и њена судбина личи на судбину „Титаника“, коју си, пре тачно сто година, означио као тешко знамење и предзнак велике катастрофе у XX веку: и Србија се дуго градила – „све од орашачкога устанка па до сада – и отисну се једног дана на пучину светских догађаја, здрава, снажна и поносна. У њој живот буја, снага се народна одупире, поуздано валима који ударају о њене бокове и она сече пучину и лови своме циљу. И усред најпоузданије пловидбе, Србија наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочекиван ударац с бока и – тоне. Тоне за неколико дана на дно мора читава једна држава и читав један народ. На другом крају ове разваљене лађе, у позадини њеној, још свира оркестар, час пре него што ће нас све прелити морски вал“. Два знамења, пропаст „Титаника“ и Сарајевски атентат, као симболички знаци прошлости, стоје и на почетку XXI века. Ствар је само у томе што већ шести пут у ових сто година Србија удара уисту ледену хрид: 1914, 1918, 1941, 1944, 1999.  и ево на датум који ће накнадно бити утврђен и одвући нас, као сикиру, право на дно. И што њени крманоши ништа не научише, него нас вуку, ма шта вуку, за уши чупају у исту пропаст, коју смо искусили кроз крваву емпирију ратова и патњи.

Али, драги наш Аго, на истом месту си нам показао пут! На све стране у Србији буди се младост! Ево младих и у Твом и нашем Удружењу, долазе, добијају награде које носе Твоје име, ево их и данас међу нама. Само нови људи могу да окрену Србију, ако на време узму кормило овог брода, који већ једном треба да се ратосиља баласта што га вуче на дно већ тачно стотину година. Само „младост, младост неоскрнављена, чиста и невина, поносна и усправљена – њен је израз, њен је синоним“ сањао си у својој јеремијади над тонућом Србијом. „И зато је младост вечита, као што је и мисао вечита. И зато младост не умире, као што ни мисао не умире“ кличемо и ми, који одлазимо твојим путем, а њима радо  уступамо места за нова, велика предузећа.

Београд, на Богојављење 2014. године

dsc_0091

Share/Save/Bookmark
 
Честитка ПДФ Штампа Ел. пошта

1476018_1402482109995465_1581860923_n


Својим члановима, сарадницима и пријатељима, Удружење драмских писаца Србије честита Божић и нову 2014. годину.

Share/Save/Bookmark
 
<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 Следећа > Крај >>

Страна 6 од 8

ПРЕПОРУКЕ

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер