ITALIJANSKE PESME
***
Na kutku belog oblaka
spava nejasna tuga
- u neprekidnoj melodiji,
tihoj i zasanjanoj usred zvezdane jeze.
Samo tamni plač šume
trese svoju srebrnu kosu
izgubljenu u oku razdaljine.
***
Sirota deca
Okeana
sa tečnim srcima
sa ledenim prstim
izgubljena u nepomičnom mraku
stalnijem od olova i gvožđa.
Večito mala
i mrtva.
Deca mramornih
karijatida,
onih s crnim i ćutljivim profilima.

***
U jednom kutku
mora
spajajući vale
sa zvezdama
čekala sam
čitavog života.

***
Potpuno slobodna
kao krila bez duše
rastu
gorka morska vlakna.
Pokreti
bića koja nikad neće stići
ćutljivo predskazuju
meru vremena.
U divovsko oko
Utkana je sinteza slutnje
Dok mrtvi putuju kao talasi
da bi zbunili nesnosnu uru.

***
Ponovo se rađajući
sa hiljadu somotnih kika
sestre će moje
ugasiti snove
našega doma.
Sa italijanskog preveo
Nikola Bertolino

FRANCUSKE PESME
***
Šuma je umicala pod snegom...
Svukla sam cipele
jer su bile od plamena,
a sneg,
tako lagan
i nežan,
topio se naočigled pod mojim
koracima.
Sve bih učinila
da ga više ne uništavam.
Kakvog li neobičnog putovanja!
Ni sa kim se nisam morala rastati.

***
Kiša mi kaplje u sobu,
u sobu koja nije moja
(u bilo koju sobu).
Čuje se kako trči poput miša.
Tako sam zadovoljna kad zamišljam
kako palim mesec,
kako ga palim da plane i izgori
i vidim kako crni i odleće
kao mali ugljenisani leptiri
spori i kosi
koji ne menjaju ništa u tišini.
Ali treba se čuvati oblaka,
jer sa njima
on može da nam umakne,
zauvek.
Treba ih se čuvati uporno,
uporno,
kao što čine i ostali.
***

Šta da radim šta da radim Bože moj
da sprečim đule
izbliza ispaljeno da skrha katarke mojih lađa...

Pariz, IX 1937.

SLIKA

Pod mojim kapcima
ti si mesec u bašti,
ti si magla na reci,
ti si jedini uvijen u san,
u Odjek detinjstva
i u plač.
Ti si val što se propinje visoko
tražeći zvezde
u tišini neba.
Njujork, marta 1940.

SABLAST

Oh, mlade žene u belo odevene,
ovaploćenja čini i potajnog milovanja,
da li ste ikad ljubav videle?
Daleko na horizontu,
pre nego što svane dan, njen bledi lik,
skriven pod zlatnom kosom,
s grudima natopljenim krvlju,
kreće se sporo, sanjareći u skitnji.
Čuvajte se, ne recite mu ništa,
on je stariji nego svet.
Skupite svoje skute, sklopite crne
rukavice
i vratite se neopažene, sa ugaslim
mesecom.

Njujork, juna 1941.

S francuskog preveo
  Nikola Bertolino

ŠPANSKE PESME

***

***

Nepomične i sjajne
Gledahu tvoje daleke oči.
Na mojim praznim dlanovima
Nosim spomen
Na oblik tvoje glave,
Tvojih ramena,
Tvojih usana.
Čuvam i vedri osmeh
Tvoje dobrote.
Nemam ništa drugo.
Niti će mi išta drugo
Nedostajati.
Bila sam bogatija od celog sveta.

***
Načiniti kopiju mozga
Uvučenog u samog sebe
I neki dugi put ga objasniti njim
samim.
Zapaliti ga
Naduti
Nadeti –
Sve dok ne prekine krug.
Potom
spojiti struje u magnetni čvor
i mahinalno nabaciti
kuku
na klin bez horizonta.
Potom
nema žurbe
i nema zakašnjenja.
Ispada da je sve
predviđeno
i spojeno
u ravnoteži.
Centifugalni ples
može početi,
noseći u vrhovima prstiju
pozlaćene spirale,
sa ritmom koji je večan
koji traje
koji niti umara
niti odmara.

Sa španskog preveo