Узрок настанка идеје “КОРАК ДО ПОЗОРИШТА” је недостатност самосвојног позоришног организовања у нас.
“КОРАК ДО ПОЗОРИШТА” је камерни, “амбулантни”, мини сценски – макси сценични театар, са претензијом да континуираним репертоарским извођењима на сценама “Модерна гаража” и “Театар Култ”, постане форма театарског исказа која узнемирава устајали позоришни дух престонице, потказујући “жврље и мрље” дотичног духа.

“КОРАК ДО ПОЗОРИШТА” интерпретираће драмске ауторе на начин “концертног” извођења њихових текстова, у форми театра без мизансцена. Свеколики други аспекти театарске режије се наравно, не искључују. Напротив.

“КОРАК ДО ПОЗОРИШТА” је и преизвођење и праизвођење драме.

“КОРАК ДО ПОЗОРИШТА” се глуми читајући, а чита глумећи.

“КОРАК ДО ПОЗОРИШТА” третира позориште као прибежиште.

“КОРАК ДО ПОЗОРИШТА” је “призорје” другачије у односу на било коју врсту институционалисања или везаности за естаблишмент, а истовремено је алтернатива у односу на све појаве упоредног позоришног живота и театарског обликовања, од времена раних педесетих година прошлога века до данас.

Успут, концепт “КОРАК ДО ПОЗОРИШТА” безобразно и безобзирно рачуна на процесе растакања и руинирања институционалног облика театра. “КОРАК” је “призорје и позорје” које бројне слабости театарске гломазности, злобно и дрско преиначује у своје врлине, творећи посебну етику позоришног само-организовања оличену у максими:

“Само различито је боље, а само боље је довољно добро”.

У корак са “КОРАКОМ”, корачали су: Миодраг Ђукић † (иницијатор), Миладин Шеварлић (екс-уредник) Милан Миња Обрадовић † (екс-уредник – модератор); истим "КОРАКОМ" настављају: Драгана Абрамовић (уредник), Божидар – Боле Стошић (ко-уредник, координатор), Биљана Остојић (логистика – анимација). У корак са “КОРАКОМ” марширају: Ненад Тадић (реализација – оператива), Петар Калинић (тон – светло) ...

- - о о О о о - -